inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...
15.06.2013 • Views
Share Embed Flag

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
ekfak.kg.ac.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

o lokaciji stranih direktnih investicija multinacionalnih korporacija. Veliku pažnju<br />

u postojećoj literaturi privlače oni instrumenti koji su direktno povezani sa<br />

oporezivanjem korporativne dobiti, <strong>kao</strong> što su poreska oslobođenja (engl. tax<br />

holidays) i poreske olakšice (engl. tax allowances). Ovi instrumenti u svakom<br />

slučaju nisu od koristi neprofitabilnim kompanijama, te se usled toga, širom sveta<br />

koriste drugi oblici olakšica. Oslobađanja od plaćanja carinskih dažbina ili lokalnih<br />

indirektnih poreza (uglavnom u ciljnom sektoru) postoje u većini <strong>zemalja</strong>, čak i<br />

pored toga što je njihovo korišćenje ograničeno međunarodnim i bilateralnim<br />

trgovinskim sporazumima. Davanje dozvola se uglavnom primenjuje u<br />

industrijalizovanim zemljama, mada češće u zemljama u razvoju usled visokih<br />

troškova kojima su one praćene.<br />

U zemljama u kojima visoke stope oporezivanja korporativne dobiti<br />

destimulišu ulazne tokove stranih direktnih investicija, vlade potencijalnih <strong>zemalja</strong><br />

domaćina imaju na raspolaganju brojne alternative kako bi ih smanjile na nivo koji<br />

podržava veću konkurentnost lokacije. Jedna od njih je pružanje poreskih olakšica<br />

<strong>inostrani</strong>m preduzećima na selektivnoj osnovi. U cilju privlačenja većih tokova<br />

stranih direktnih investicija, <strong>kao</strong> druga moguća alternativa se javlja reforma opšteg<br />

fiskalnog sistema u pravcu smanjenja efektivne poreske stope za sva preduzeća.<br />

Postoje brojne opcije između ova dva ekstremna slučajeva, uključujući “stabilne<br />

premije” koje su <strong>inostrani</strong>m investitorima davale neke zemlje, <strong>kao</strong> što su Čile i<br />

Kolumbija. Davanjem ovih premija zemlja domaćin se obavezuje da neće menjati<br />

stopu oporezivanja korporativne dobiti <strong>inostrani</strong>h investitora, tj. investitor stiče<br />

pravo da zadržava stopu oporezivanja na datom nivou, čak i u slučaju promene<br />

poreskog režima u budućnosti. Međutim, primena bilo koje mere i njihova<br />

efektivnost u privlačenju tokova stranih direktnih investicija u velikoj meri zavisi<br />

od uslova koje vladaju u konkretnoj zemlji, <strong>kao</strong> i ciljeva koji se žele njima postići.<br />

U slučaju kada se vrši opšte smanjivanje stope oporezivanja korporativne<br />

dobiti, niska stopa oporezivanja sama po sebi deluje <strong>kao</strong> podsticajni mehanizam za<br />

privlačenje <strong>inostrani</strong>h investitora, 77 budući da oni zadržavaju veći deo profita<br />

nakon oporezivanja. Posmatrano sa aspekta države, ne izostaju prihodi od<br />

oporezivanja, iz razloga što investitori imaju ograničene mogućnosti u pogledu<br />

planiranja poreza, dok jednostavnost sistema povećava atraktivnost investicionog<br />

okruženja. Investitori su naročito zainteresovani za one zemlje koje nude niske<br />

stope oporezivanja, naročito one ispod svetskih utvrđenih standarda od 35 do 40%,<br />

budući da to ukazuje da tržišni mehanizam determiniše profitabilnost investicija,<br />

bez preteranog uticaja državne intervencije. Uprkos tome što sniženje poreske<br />

stope deluje privlačno, ovaj pristup ima i svoje nedostatke. “Naročito, međunarodni<br />

ekonomski odnosi mogu narušiti nastojanja jedne zemlje u izgradnji relativno<br />

neutralnog poreskog sistema. U stvari, u interesu je jedne zemlje (sa sistemom<br />

oporezivanja korporativne dobiti koji u znatnoj meri odstupa od sistema drugih<br />

<strong>zemalja</strong>), da kreira poreski sistem koji je manje neutralan kako bi se minimizirale<br />

77 Primena ove mere karakteristična je za manje zemlje, <strong>kao</strong> na primer Hong Kong, Liban i<br />

Mauritaniju.<br />

173

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!