inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

privlačenje stranih direktnih investicija, raste kao posledica sve veće mobilnosti
kapitala i kompanija između zemalja i regiona i homogenizacije fundamentalnih
uslova poslovanja u velikim ekonomskim područjima.
180
3) Negativni efekti fiskalnih olakšica na zemlju domaćina
Uprkos tome što fiskalne olakšice pokazuju izvesnu efektivnost u povećanju
priliva stranih direktnih investicija, primećeno je da troškovi davanja fiskalnih
olakšica mogu nadmašiti koristi koje se tim putem ostvaruju u zemlji domaćina.
Problematika troškovne efikasnosti fiskalnih olakšica postaje predmet velikog
interesovanja u uslovima intenziviranja “poreske” konkurencije između zemalja
širom sveta. Ova konkurencija se ne odvija samo na tržištima relativno bogatih
industrijskih zemalja, već, istovremeno, i na emerging tržištima gde se vlade
suočavaju sa generalno velikim budžetskim ograničenjima.
Fiskalne olakšice generišu kako pozitivne efekte na privlačenje stranih
direktnih investicija, tako i negativne efekte na zemlju domaćina. “Glavni
argument protiv davanja fiskalnih olakšica se upravo odnosi na troškove kojima su
one praćene. Ovi troškovi se odnose na oportunitetne troškove davanja olakšica
umesto korišćenja ovih resursa za poboljšanje infrastrukturnih uslova i opšteg
nivoa obrazovanja zaposlenih radnika. Dok sa s jedne strane koriguju tržišni
nedostaci, s druge strane se rađaju novi problemi. Drugi problem se odnosi na
mogućnost kvalitativne i kvantitativne procene efekata konkretne olakšice. Prvo,
veoma je teško utvrditi da li je konkretno ulaganje upravo nastalo kao rezutat
primene određene olakšice, drugo, čak i da je to utvrđeno, veoma je teško izvršiti
kvanticifiranje kako pozitivnih (na izvoz, transfer tehnologije i zaposlenost), tako i
negativnih efekata (povećanje strukturnih disproporcija u privredi i korupcije)” [6,
str. 204].
Prvi direktni negativni uticaj fiskalnih olakšica ogleda se potencijalnom
gubitku javnih prihoda vlade zemlje domaćina. 79 “U Tunisu, na primer, zemlji koja
sa relativno velikim uspehom privlači strane direktne investicije, fiskalni troškovi
koji prate olakšice iznosili su približno 20% ukupnih privatnih investicija u 2001.
godini. U 1996. godini, američka država Alabama je dala Mercedes Benzu
subvencije u iznosu od 200,000 US$ po zaposlenom, dok je Nemačka odobrila
Dow Chemical zapanjujući iznos od 3.400,000 US$ po zaposlenom” [5]. Ovi
primeri ukazuju na potrebu jasne procene pozitivnih implikacija poreskih olakšica
kako na privlačenje stranih direktnih investicija, tako i na zemlju domaćina.
Postavlja se pitanje da li će u takvim slučajevima doći do priliva novih investicija
ukoliko zemlja domaćin sužava paket poreskih olakšica ili u potpunosti napušta
njihovu primenu. Ukoliko je odgovor potvrdan, inostrani investitori ostvaruju
korist, državna kasa gubi, a zemlja domaćin ne ostvaruje nikakve koristi.
79 Procenjeno je da direktni i indirektni troškovi fiskalnih olakšica po radniku u automobilskoj industriji
premašuju iznos od 100.000 $ (Oman, 2000).