inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

usluge). Međutim, bez obzira na ove modalitete, izvozno proizvodne zone
zauzimaju centralno mesto. Izvozno proizvodne zone se osnivaju bilo u privatnom
ili u vlasništvu države, dok preduzeća koja posluju unutar zona mogu imati status
domaćih, inostranih i zajedničkih preduzeća. U proteklih nekoliko godina broj
privatnih zona je naglo povećan, doprinoseći na taj način povećanju broja ovih
zona u svetu.
U svakom slučaju, “izvozno proizvodne zone se mogu definisati kao
ograničena i zatvorena područja unutar nacionalne carinske teritorije, smeštena
uglavnom na najpovoljnijim geografskim lokacijama, sa infrastrukturom koja
pogoduje ostvarivanju trgovinskih i industrijskih aktivnosti, kao i to da podležu
delovanju carinskih zakona i fiskalnog razgraničenja” [6, str. 214]. Atraktivnost
izvozno proizvodnih zona za priliv stranih direktnih investicija leži u davanju
brojnih olakšica, koje se odnose na: [6, str. 215]
1. povraćaj carina ili oslobođenja od plaćanja carinskih obaveza na uvoz sirovog
materijala, međuproizvoda i kapitalnih dobara koji se koriste kao inputi u
proizvodnji izvoznih proizvoda;
2. oslobođenja od plaćanja poreza na promet za proizvode namenjene izvozu,
kao i za sve domaće proizvode i usluge koji se koriste za njihovu proizvodnju;
3. oslobođenja od plaćanja poreza, 78 poreski popusti i smanjivanje poreskih stopa
na korporativne prihode ili profit, u određenom procentu od izvoza ukupne
proizvodnje;
4. pružanje pomoćnih usluga kao što su zemljište, poslovni prostor, posebne
pogodnosti (voda, električna energija itd. ) i ostale olakšice.
Iskustvo pokazuje da osnivanje izvozno proizvodnih zona može doprineti
povećanju zaposlenosti, većem prilivu deviznih sredstava i podizanju nivoa
konkurentnosti izvoza zemlje domaćina. Međutim, doprinos izvozno proizvodnih
zona privrednom razvoju zemlje domaćina zavisi, između ostalog, ne samo od
politike zemlje domaćina koja se zasniva samo na olakšicama, već i one koja je
usmerena ka stvaranju humanog kapitala i kreiranju neophodne infrastrukture za
privlačenje izvozno orjentisanih stranih direktnih investicija.
Posmatrano sa aspekta humanog kapitala, izvozno proizvodne zone mogu
doprineti razvoju domaće ekonomije ukoliko se inostrani investitori angažuju u
obučavanje radne snage i ukoliko se na radnom mestu podstiče učenje kroz rad
(engl. learnig by doing, kao što je to bio slučaj u Singapuru i na Filipinima), što bi
skupa doprinelo povećanju produktivnosti radne snage. Osim toga, podizanje
domaćih veština i znanja na menadžerskom i kontrolnom nivou, ubrzalo bi razvoj
lokalnog preduzetništva. Ovo je naročito značajno za preduzeća u zemljama u
razvoju, s obzirom da ona oskudevaju proizvodnim i marketinškim znanjima, koji
predstavljaju ključne elemente za uspešan nastup na svetskom tržištu.
78 Zapravo, u svim zonama primenjuju se poreska oslobođenja za određeni period vremena (obično
10 godina), zajedno sa smanjivanjem ili eliminisanjem poreza na uvoz mašina i proizvodnih inputa.
176