inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

privredi (čime se karakteriše globalna ekonomija na početku 2008. godine),
bankarski kapital doživljava eroziju zbog gubitaka u kreditnim portfolijima
(neperformansni krediti). Istovremeno, od banaka se zahteva da drže veći iznos
obaveznog kapitala u odnosu na ukupan nivo kredita, što će najverovatnije smanjiti
nivo kreditne aktivnosti banaka i još više produbiti krizu privredne aktivnosti.
Međutim, prociklični efekti na makroekonomske fluktuacije će varirati od zemlje
do zemlje. Najjače efekte će osetiti ekonomije bazirane na bankama, dok će uticaj
na ekonomije bazirane na finansijskim tržištima biti manji. Uopšteno gledajući,
različiti faktori mogu uticati na prociklične efekte Bazela II, kao što su na primer 40 :
priliv inostranog kapitala, veličina kompanije, sektorska specijalizacija određene
ekonomije, računovodstveni okviri 41 i kompetitivni uslovi u bankarstvu, itd.
Problem cikličnosti minimalnih zahteva za kapitalom Bazela II je trenutno predmet
intezivne diskusije u finansijskim i regulatornim krugovima.
Važno pitanje koje, takođe, zaokuplja pažnju stručne javnosti odnosi se na
usklađenost Bazelskog Sporazuma i zakonodavstva Evropske unije (EU), odnosno
na konzistentnu primenu Sporazuma u državama EU. Evropska komisija i članice
EU koje su i članice Bazelskog komiteta, imaju primarni cilj da osiguraju
podesnost Bazela II za aplikaciju na jedinstvenom tržištu EU, kako bi se
maksimizirala postojanost između zakonodavstva EU i međunarodnih okvira.
Shodno tome, predlozi Bazela II su implementirani u zakonodavstvo EU 42 , pri
čemu su izvršene odgovarajuće izmene koje odgovaraju evropskom finansijskom
sistemu. Široka primena Bazela II omogućava bolju transparentnost i
konkurentnost banaka na globalnom nivou.
Regulatorni okvir bankarstva u Srbiji
Empirijski podaci i iskustvo su pokazali da je većina banaka u Srbiji, s
obzirom na veoma teško stanje u bankarskom sektoru tokom devedesetih godina
prošlog veka, imala probleme u ispunjavanju propisanih standarda poslovanja.
Bankarski sektor je, praktično, bio ruiniran, pre svega zbog uslova u okruženju u
kome su banke poslovale (politička nestabilnost, visoka inflacija, ekonomska
izolacija, gubitak devizne štednje i potpuni gubitak poverenja stanovništva u
bankarski sektor).
40 Frank Heid, op.cit., p. 3898.
41 Prociklični efekti mogu biti pojačani uvođenjem "fair value" računovodstva od strane banaka , koje
je počelo u Evropi januara 2005. godine, usvajanjem smernica Međunarodnog računovodstvenog
standarda 39.
42 Direktiva EU o adekvatnosti kapitala (The EU Capital Adequacy Directive – CAD) je zasnovana na
principima Bazela II.
129