inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Zaključak
Može se zaključiti da su prilivi inostranog kapitala u formi stranih direktnih
investicija u Srbiji, nakon izuzetno niskih iznosa tokom 1990-tih, znatno porasli
posle 2000. godine. Imajući u vidu stanje u privredi Srbije, potrebe za daljim
rastom ovog priliva i dalje postoje. Pri tome, treba imati u vidu da među prilivom
direktnih investicija iz inostranstva, sa stanovišta Srbije, kao zemlje primaoca,
postoje velike kvalitativne razlike. U pogledu razdvajanja „kvalitetnih“ od
„nekvalitetnih“ stranih direktnih investicija koje dolaze u zemlju, Srbija mora
implementacijom adekvatne politike i mera aktivno da radi na privlačenju onih
stranih direktnih investicija koje, u dugom roku, daju najpovoljnije ekonomske
efekte.
Za našu zemlju su, na primer, nepovoljne one strane direktne investicije koje
imaju za posledicu devastiranje poljoprivrednog i drugog zemljišta kao i
ugrožavanje životne sredine uopšte. Nisu povoljne ni one strane direktne investicije
čiji ulagači nameravaju da primenjuju transferne cene. Povoljnije su one strane
direktne investicije koje se svode na poslove dorade i finalizaciju, odnosno
montažu finalnih proizvoda, ali ni one nisu povoljne ako podrazumevaju značajan
uvoz inputa i veoma nizak sadržaj domaćih komponenti. Strane direktne investicije
koje doprinose znatno većem uvozu nego izvozu (kao što su Mercator i Vero), u
uslovima ogromnog trgovinskog deficita, takođe, nisu povoljne. Za Srbiju nisu
prihvatljive ni one direktne investicije iz inostranstva koje imaju za cilj gašenje
preduzeća u koje se one ulože, ili uništavanje domaćih konkurenata, koje se
ostvaruje preko nelojalne konkurencije.
Obzirom na postojeće stanje u privredi Srbije, veliku nezaposlenost radne
snage, neiskorišćene i zastarele proizvodne kapacitete i veliki trgovinski deficit, za
Srbiju su najbolje one strane direktne investicije koje bi u što je moguće većoj meri
koristile domaće resurse i kreirale proizvodnju i komercijalne usluge koje se mogu
ekonomično plasirati na svetskom tržištu. Za našu zemlju su posebno pogodne one
strane direktne investicije koje bi bile praćene prilivom što je moguće savremenije
opreme i tehnologije i koje imaju pozitivne prateće (tzv. spillovers) efekte
uspostavljenih čvrstih veza sa domaćom privredom.
Situacija determinisana ogromnom nezaposlenošću, nedostatkom
investicionih sredstava i ograničenom mogućnošću alternativnih priliva deviznih
sredstava, sužava mogućnosti Srbije da bira kvalitetne strane direktne investicije
koje najbolje odgovaraju potrebama privrede. Ali, ipak se maksimalno studiozno
mora pristupiti ocenjivanju i prihvatanju svih, posebno većih, stranih investicija.
357