inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

poriče da je to rigidno doktrinarni pristup ekonomskoj politici, ali se jasno može
videti da je propisivanje preporuka ekonomske politike koju zemlja članica mora
voditi u cilju Fondove pomoći bazirano na Vašingtonskom konsenzusu. Glavni
bastion podrške međunarodnog ekonomskog sistema favorizuje privatne u odnosu
na javne investicije, ukazuje na nadmoć slobodne trgovine i operacije cenovnog
mehanizma na bazi kojih se ohrabruje slobodan tok privatnog kapitala iz i ka
zemljama u razvoju. Inače, paradigma zasnovana na tržišno orjentisanim
politikama u odnosu na državno upravljanje razvojem predstavlja u stvari
pomeranje zasnovano ne samo na postavkama ekonomske teorije, već i na
ideološkim obrascima.
Razvojni programi u globalizovanoj ekonomiji primenjuju se na način koji je
zasnovan na istim receptima u velikoj većini zemalja u razvoju, kao da su one
jedna homogena masa. Džozef Štiglic, jedan od vodećih teoretičara u oblasti
ekonomskog razvoja, analizirajući MMF programe, zaključuje da ova institucija
služi pre svega, potrebama globalnih finansija, pre nego potrebama globalne
stabilnosti, ohrabrujući prerano unutarnju i eksternu finansijsku liberalizaciju 59 . On
smatra da su metodi MMF isuviše jednostrani, propisujući iste programe za svaku
zemlju, bez obzira na okolnosti u kojima se ona nalazi. Po njemu su četiri ključna
elementa svakog od tih programa:
1) privatizacija državnih industrija;
2) liberalizacija tržišta kapitala;
3) tržišno bazirana cenovna politika; i
4) slobodna trgovina.
Liberalizacija tržišta kapitala se pokazala katastrofalnom za mnoge zemlje
koje nisu bile spremne i u stanju da se suoče sa nestabilnim uvozom i izvozom
kapitala, odnosno volatilnost kapitala je delovala u suprotnom pravcu od
očekivanog. Otvaranje ekonomija u smislu preranog kreiranja slobodnih tokova
predstavlja u stvari, konstituisanje elemenata da se ekonomski haos dogodi (npr.
masovna finansijska kriza, 1997. godine u istočnoj Aziji koju Fond nije predvideo,
a koja je rezultirala masivnim deficitima tekućeg računa i kapitalom koji se odlivao
iz jugoistočne Azije, pre nego što je kriza zaista nastupila. U tom pogledu, s
pravom se opravdava kontrola tokova kapitala u izvesnim okolnostima. Nagla
primena tržišno bazirane cenovne politike je bila takođe uzrok građanskih nemira i
često dovodi do pada vlade (npr. uklanjanje subvencija za hranu i benzin u
Indoneziji je 1998. godine dovelo do velikih pobuna i građanskih nemira. Slobodna
trgovina nije optimalna sa razvojne tačke gledišta, ukoliko uvoz raste brže od
izvoza. U toj situaciji, platni bilans se samo pogoršava. Neoklasični pristup u
propisivanju ekonomskih politika i dijagnozi platno-bilansnih problema dominira
kao način mišljenja koji često nije primeren zemljama u razvoju. Deficiti se
sagledavaju kao uzrokovani cenovnom nekonkurentnošću ili previsokom
monetarnom tražnjom, pa se pripisuje devalvacija ili kontrakcija tražnje. Analiza
59 Stiglitz, J. (2002) Globalisation and its Discontents, London: All Lane, the Penguin Press.
275