inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Izvođenje definicije transnacionalnih korporacija izaziva poteškoće, imajući u
vidu ne samo prethodno navedene nedoumice oko imena, već i dublja, suštinska
pitanja - kriterijuma pripadnosti. Koje kompanije, koje veličine, kakvih osobina i
strategije se mogu obuhvatati ovim nazivom? Transnacionalne korporacije se, s
jedne strane, smatraju simbolima razvoja i savremene tehnologije, a s druge strane
- eksploatatorom sirovina i radne snage. Zbog svoje ekonomske snage,
transnacionalne korporacije dolaze u česte sukobe sa zemljama-domaćinima i
njihovom suverenošću. Iako se, zbog svega toga, transnacionalne korporacije
izučavaju detaljno, i to ne samo sa ekonomske i pravne tačke gledišta, teorija je još
daleko od jedinstvenog imena i definicije ove vrste preduzeća. Inače, uobičajeni
problem kod definisanja je i pogrešno shvatanje da svaka poslovna operacija van
granica ove države čini transnacionalnu orijentaciju. Najšira definicija kaže da je
transnacionalne korporacije svako preduzeće koje poseduje ili kontroliše
proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje.
Ujedinjene nacije su se više puta bavile problematikom definisanja ovih
preduzeća. Prvi put - sedamdesetih godina, kada pominju TNK kao preduzeća koja
kontrolišu svoju aktivu (fabrike, radnike, prodajne filijale) u dve ili više zemalja.
Deceniju kasnije, o njima se govori kao o preduzećima koja imaju poslovne
entitete u dve ili više zemalja i imaju koherentan sistem odlučivanja. U ovim i
drugim definicijama, i uopšte, u dokumentima o transnacionalnim korporacijama,
uočavaju se sledeći kriterijumi: svojina, broj matičnih državljana zaposlenih u
inostranstvu, ulaganja (procentualno) u inostranstvu, raspodela rizičnog kapitala,
obim ostvarene prodaje, broj stranaca na rukovodećim položajima. Važan je i broj
zemalja s kojima kompanija ima poslovne kontakte, kao i nacionalnost vlasnika i
direktora.
Jedan od strožih kriterijuma, dosta poznat ali i kritikovan, traži da na
inostranstvo otpada polovina (50%) realizacije, prihoda, imovine, zaposlenih i
proizvodnih kapaciteta. Ovakav zahtev bi od 500 najvećih moglo da ispuni samo
10 najvećih korporacija na svetu. Kada je reč o kriterijumima najčešći su:
a) veličina (obim uloženog kapitala, broj zaposlenih, udeo na tržištu, zajednički
dohodak),
b) transnacionalnost (broj jedinica u inostranstvu,udeo uvoza i izvoza,udeo
realizacije dohotka, imovina u dve ili više zemalja),
c) strategija i kontrola (uglavnom centralizovana, jedinstvena i globalna),
d) motiv poslovanja (profit),
e) raspodela resursa, informacija i odgovornosti među delovima transnacionalne
korporacije.
414