inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Takođe se može primetiti rastući deficit tekućeg računa u odnosu na bruto domaći
proizvod (BDP).
Mada spoljni privatni dug nadilazi spoljni javni i javno garantovani dug, mora
se istaći da težnja za očuvanjem makroekonomske stabilnosti zemlje nalaže NBS i
nosiocima ekonomske politike da ispitaju aktuelne tokove zaduživanja u
inostranstvu i preduzmu odgovarajuće mere za usporavanje rasta spoljne
zaduženosti zemlje. Dakle, činjenica da je javni i javno garantovani dug Srbije
iznosio oko 9 mlrd. dolara krajem 2007. godine, ne daje pravo nosiocima
ekonomske politike da „zažmure“ pred rastućim privatnim zaduživanjem zemlje u
inostranstvu. Visoki investicioni zahtevi privrede od 2000. godine suočeni sa
ograničenim domaćim resursima, postali su snažan činilac zaduživanja zemlje u
inostranstvu. Kašnjenje sa sprovođenjem strukturnih reformi, pri rastućem i visoko
akumuliranom spoljnom dugu 32 , pojačava osetljivost privrede i budi sumnje u
kratkoročnu održivost dostignutog deficita tekućih transakcija. Mada je obim
izvoza Srbije još uvek skroman, problem njegove nedovoljne razuđenosti još je
značajniji. Visoko učešće deviznog priliva od izvoza metala, minerala i hrane u
ukupnom deviznom prilivu formira jaku osetljivost privrede na pogoršanje odnosa
razmene. Pri tome se ne sme izgubiti iz vida visok uvozni sadržaj izvoza, što
dodatno umanjuje neto izvozne prihode. Imajući u vidu navedene okolnosti, name-
Tabela 1. Pokazatelji osetljivosti za izabrane zemlje u tranziciji u 2006. godini
Bilans
tekućeg
računa 1
Pokriće
rezervama 2
Spoljni
dug 1
Primarni
fiskalni
bilans 1
Eurizacija
kredita 3
Bosna i
Hercegovina
-11,5 221 50,7 -0,2 71,0
Bugarska -15,8 135 78,4 3,7 73,0
Hrvatska -7,8 100 89,1 -0,7 68,3
Rumunija -10,3 125 42,4 -1,8 60,8
Srbija -11,5 306 4 61,7 -0,1 79,6
Ukrajina -1,5 103 49,5 -2,0 49,4
Prosek, sve
zemlje u tranziciji
-2,1 309 48,9 1,3 54,6
Napomene: 1 U procentima od GDP-a 2 U procentima od kratkoročnog duga plus
amortizacija srednjoročnog i dugoročnog duga u 2007. godini. 3 Procenat od fxindeksiranih
i fx-denominiranih kredita u ukupnim domaćim kreditima. 4 Pokriće
rezervama opada na 122% (3 meseca uvoza) ako se izuzmu obavezne rezerve
komercijanih banaka kod centralne banke.
Izvor: IMF, IMF Country Report No. 08/54, Washington, februar 2008, str. 5, Boks 1.
32 Uprkos tome što su državni dugovi prema inostranstvu prepolovljeni kroz restrukturiranje i otpis
duga kod Pariskog i Londonskog kluba.
53