inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

tno depozitno osiguranje, deponenti neće biti motivisani da nadziru poslovanje
banaka. Slično tome, neograničen pristup regulatoru (centralnoj banci), kao
zajmodavcu u poslednjoj instanci, može ohrabriti banke da preuzimaju suviše
velike rizike u svom poslovanju. Problem moralnog hazarda nastaje i zbog
poznatih doktrina da su pojedine banke "suviše velike da bi propale" (to big to fail),
ili "suviše važne da bi propale" (to important to fail). 33 Često se spašavanje velikih
i važnih banaka opravdava činjenicom da će više vredeti kao "entiteti koji
nastavljaju poslovanje,tj. ostaju u poslu, umesto da se isključe iz poslovanja i
likvidiraju svoju aktivu sa gubitkom". 34 Bankarska očekivanja da će se regulatori
slično ponašati i u budućnosti povećavaju moralni hazard banaka, što utiče na
spiralno pogoršavanje odnosa između regulatora i regulisanih banaka, i opadanje
poverenja javnosti u postojeći regulatorni okvir.
Međutim, nijedan od prethodno spomenutih argumenata nije dovoljan da
eliminiše potrebu za regulisanjem bankarskog poslovanja. Iako se mora priznati da
regulisanje ne može sprečiti bankarske krize, eliminisati rizike u bankarskom
poslovanju, garantovati ispravne menadžment odluke i etičko ponašanje bankarskih
menadžera, adekvatno dizajniran regulatorni okvir je neophodan za donošenje
ispravnih operativnih odluka i obezbeđenje poverenja javnosti u bankarski sistem.
Regulatorni pristup adekvatnosti kapitala
Kapitalna pozicija banaka se pažljivo reguliše već decenijama. Regulatori
imaju obavezu da zaštite sredstva deponenata i poverilaca od eventualnih budućih
gubitaka i da obezbede stabilnost i sigurnost bankarskog sistema u celini. Iako su
drugi faktori, kao što su likvidnost i kamatna osetljivost, možda čak i važniji u
ostvarivanju ovih ciljeva, adekvatan kapital je dugi niz godina primarni problem
regulatora. Kapital je osnovni pokazatelj finansijske snage i sigurnosti banke i kao
takav predstavlja njen fundamentalni deo, odnosno potreban je kako prilikom
osnivanja, tj. ulaska konkretne banke na tržište (imajući u vidu odredbe o
minimalnom kapitalu, tzv. cenzusu), tako i za rast, održivost i trajnost banke na
konkurentnom i stalno rastućem finansijskom tržištu.
Dugoročni trend pada stope kapitala u kombinaciji sa sve izraženijom
globalizacijom, deregulacijom i rastućom raznovrsnošću i kompleksnošću rizika
kojima je banka izložena, bili su značajni signali upozorenja za preispitivanje
koncepta kapitala, kao krajnjeg amortizera za pokrivanje potencijalnih gubitaka i
obezbeđenja poverenja i sigurnosti u bankarsko poslovanje. Shodno tome, rastuća
globalizacija i internacionalizacija poslovanja krupnih banaka stvorila je potrebu da
se izvrši međunarodna konvergencija standarda kapitala u smislu definisanja
33 Prema Bank of England, koja reguliše britanski bankarski sistem, glavni kriterijum za obezbeđenje
podrške problemskim bankama nije njihova veličina već, pre svega, značaj ili važnost konkretnih
banaka na specifičnim tržištima i očekivan uticaj potencijalnih bankrotstava na sistem u celini.
34 Casu, Girardone, Molyneux, op.cit., p.165.
125