inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Rezultati programa makroekonomske stabilizacije i prilagođavanja
Deficiti u platnim bilansima kod mnogih zemalja u razvoju, ali i razvijenih
zemalja nisu odraz kratkoročnih fluktuacija, već imaju obeležja trajnosti. To je
osnov za prigovore zemalja u razvoju u pogledu nedovoljnosti i neefikasnosti u
pružanju finansijske pomoći od strane Fonda. Na drugoj strani, sadašnji
međunarodni monetarni sistem nije u mogućnosti da mobiliše i transferiše toliki
obim sredstava putem kojeg može odgovoriti potrebama i zahtevima za rastućim
finansiranjem. Ovi limiti proizilaze, pre svega iz obima realne akumulacije. Iako
još uvek nema uslova za masovno i trajno finansiranje platnobilansnih deficita, ne
može se zanemariti centralna uloga finansijskog mehanizma Fonda u očuvanju
svetske likvidnosti. Programi stabilizacije su osnovni zahtev koji Fond u
finansijskom upravljanju usmerava ka zemljama članicama.
Ovi programi u sebi sadrže visoku dozu restriktivnosti, pa su po svojoj
sadržini često bolna receptura za političko – ekonomsku strukturu zemlje, zato što
potiskuju njen privredni rast i razvoj i propisuju način vođenja privrede. Zbog toga
je svojevremeno, bivši generalni direktor Fonda, Camdessus, još 1990., u jednom
od svojih govora istakao: “Naš primarni cilj je rast… Kad kažem rast, mislim na
visokokvalitetan rast, a ne na pseudorast. U poslednjih 20 godina bilo je mnogo
slučajeva pseudorasta koji objašnjavaju zašto je današnji svet ne samo nedovoljno
razvijen, nego i pogrešno razvijen.“ 52 To ukazuje na pojačanu pažnju Fonda u
pravcu finansiranja programa usmerenih na ostvarivanje visokokvalitetnog rasta.
Taj rast nije finansiran zaduživanjem i inflacijom. Visokokvalitetan rast sadrži,
pored standardnih karakteristika (dinamičnost, stabilnost, uravnoteženost) i odlike
koje proističu iz uvažavanja zahteva socijalno ugroženih kategorija stanovništva i
faktora ekologije. Iz ovoga se da zaključiti da u nastajanju novog međunarodnog
ekonomskog poretka postepeno nestaje čvrsto ugrađena podela na platnobilansno i
razvojno finansiranje.
Zemlja koja želi da koristi finansijske resurse mora da sprovodi odgovarajuće
mere za smanjenje platnobilansne neravnoteže u skladu sa zahtevima Fonda. Opšta
politika Fonda koja zahteva saglasnost ove institucije na predložene mere i njihovu
usklađenost sa odredbama Statuta, da bi se omogućio pristup sredstvima
predstavlja princip uslovljenosti. Osnovni zahtev koji sadrži ovaj princip jeste
primena prilagođavanja i finansiranja u rešavanju platnobilansnih problema.
Ukoliko ne bi bio zastupljen princip uslovljenosti u odobravanju kreditnih
aranžmana, Fond bi doveo u pitanje svoju likvidnost, a time i stabilnost
međunarodnog monetarnog sistema, usled nenamenskog korišćenja finansijskih
sredstava i nedostatka kontrolnog mehanizma.
52 Michel Camdessus, “ Aiming for High Quality Growth “, Finance and Development, September,
1990., str.10.
271