inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

organizacijama. Socijalni projekti mogu se sprovoditi u različitim oblastima
(obrazovanja, zdravstva, stanovanja, kulture, verskih organizacija i crkve, sporta,
podrška etničkim manjinama, obezbeđivanja pijaće vode) i mogu služiti različitim
korisnicima (mladima, deci, zajednici u celini, invalidima, nezaposlenima, starima i
etničkim manjinama). Na primer, projekti zaštite životne sredine bili su predmet
angažovanja 70% anketiranih preduzeća u Srbiji. Među anketiranim preduzećima
bilo je 18% preduzeća koja su ogranci velikih multinacionalnih kompanija
(Poslovne perspektive o društvenoj odgovornosti preduzeća, 2007.)
Korporativnu društvenu odgovornost ne primenjuju samo u poslovanju velike
i multinacionalne kompanije, zemlje i organizacije. To sve više postaje pitanje sa
kojima se suočavaju kako velika tako i mala preduzeća i to u svim sektorima
poslovanja. Pri tome, kod malih i srednjih preduzeća postoje izvesni strahovi, ali
osećanje komparativne prednosti u odnosu na velika preduzeća i multinacionalne
kompanije. S jedne strane, značajni strahovi koje imaju menadžeri i zaposleni u
malim i srednjim preduzeća jesu da će njihovo društveno odgovorno poslovanje
umanjiti efikasnost i profitabilnost njihovog poslovanja. Drugim rečima, bojazan je
da se društveno odgovorno poslovanje može ispostaviti kao zaštitni mehanizam za
zadržavanje nerentabilnih radnih, mesta, trgovina i investicija. Takođe, nedostatak
pristupa tehnologijama, ekološkim materijalima, kreditima, informacijama i
treninzima mogu malim i srednjim preduzećaima predstavljati snažne prepreke za
poslovanje koje bi istovremeno bilo društveno odgovorno i održivo u odnosu na
prirodno okruženje. Međutim čini se da je osnovna bojazan kod prihvatanja
korporativne društvene odgovornosti u malim i srednjim preduzećima ta što ona
smatraju da nemaju moć da utiču na vladu, da diktiraju standarde ili da posluju na
svetskom tržištu. Sa druge strane, menadžeri i zaposleni u malim i srednjim
predizećima su svesni i potencijalnih prednosti koje imaju prilikom uvođenja
korporativne društvene odgovornosti. Naime, mala i srednja preduzeća generalno
bolje razumeju lokalnu kuturni i politički kontekst, imaju više veza sa lokalnim
civilnim društvom i mnogo su više posvećeni poslovanju u određenom regionu u
odnosu na multinacionalne kompanije.
Socijalizacija i standardizacija životne sredine sve više postaju preduslov za
poslovanje sa multinacionalnim kompanijama. Neke multinacionalne kompanije
aktivno formiraju trgovinske veze i razvijaju partnerstva koja pomažu malim i
srednjim preduzećima u zemljama u razvoju da ostvare lakši pristup tržištima,
finansijama, obukama zaposlenih i infrastrukturi. Takođe, njihovo ulaganje u
zajednicu može pomoći razvoju podsticajnog okruženja za preduzetništvo
obezbeđenjem specifične podrške poslovnom razvoju i, šire gledano, stvaranjem
povoljnijih uslova za rast i razvoj malog biznisa. Primena pomenutog koncepta
omogućava interne prednosti: povećanje produktivnosti, kvaliteta i prodaje,
dugovečnosti kompanije, lakšem poštovanju zakonskih propisa, većoj lojalnosti
radnika, prednost u odnosu na konkurenciju, privlačenje i zadržavanje
kvalifikovane radne snage, smanjenje troškova, finansijsko poboljšanje i pristup
tržištu. Takođje, koncept korporativne društvene odgovornosti omogućava i
eksterne prednosti: bolji imidž i reptaciju, doprinos održivom razvoju Srbije,
145