inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

za lokalnu ekonomiju i mala porodična preduzeća. Drugo je poverenje zasnovano
na procesima, ponavljanim interakcijama i mrežama koje čine pripadnici
vladajućih nomenklatura iz komunističkog perioda, koji su opstali i posle
transformacije i prilagođavaju se novim poslovnim mogućnostima. Treća vrsta
poverenja je po njemu najvažnija – a to je prošireno poverenje, shvaćeno kao exante
spremnost da se posluje sa nepoznatim partnerima. To je najvažnija vrsta
poverenja za države koje pokušavaju da svoje privrede pretvore u tržišne, uz
poverenje u javne institucije. Pojava proširenog poverenja tokom ekonomske
transformacije zahteva moralne lidere, političku konkurenciju i društvenu strukturu
koja će podsticati prihvatanje odgovarajućih društvenih normi. Prisustvo različitog
nivoa proširenog poverenja u različitim tranzicionim zemljama i različitih
mogućnosti za uvećanje njegovog nivoa posledica je različitih načina razrešavanja
komunističkih nomenklatura i njihovog skidanja sa vlasti kao i načina redistribucije
ekonomskih resursa u prvim godinama tranzicije. U zemljama u kojima članovi
bivšeg režima i dalje učestvuju u neformalnim mrežama u okviru kojih obavljaju
ekonomske aktivnosti (na primer, Rusija), ne postoje odgovarajući podsticaji da
državni organi obezbede efikasnu primenu pravila, poštovanje ugovora i zaštitu
svojinskih prava, s obzirom da njihovo odsustvo podrazumeva mogućnosti za
ekstrakciju renti. Međutim, u zemljama kao što su Poljska ili Mađarska, u kojima
politički autoritet nije doživeo prekid uprkos promeni režima, institucionalna
reforma odvijala se bez zastoja.
192
Uticaj nivoa poverenja na privlačenje stranog kapitala
Kako je poverenje identifikovano kao kritična determinanta kreiranja,
razvijanja i postignutih performansi poslovnih odnosa između ekonomskih agenata,
nivo poverenja u privredi može delovati kao magnet za privlačenje stranog kapitala
[Globerman, Shapiro 2002], jer su investicije iz inostranstva upravo zasnovane na
dugoročnim, stabilnim odnosima između zemlje domaćina i inostranih partnera.
Visok nivo poverenja može imati višestruke pozitivne efekte na izbor lokacije za
plasman kapitala inostranih privrednih subjekata. Naime, ako se poverenje definiše
kao očekivanje poštenog i iskrenog kooperativnog ponašanja od strane drugih
pojedinaca [Fukuyama, 1995], onda ono predstavlja pristup kome članovi društva
pribegavaju gradeći međusobne odnose. Članovi društva u kome je prisutan visok
stepen poverenja jedni druge smatraju pouzdanima, tako da međusobne interakcije
ne zahtevaju konstantne provere i kontrolu ponašanja druge strane, kao što je to
slučaj u okruženju sa niskim nivoom poverenja. Posmatrano na nivou preduzeća,
interpersonalno poverenje kreira osnovu za inter-organizaciono poverenje. Na taj
način, visok nivo interpersonalnog poverenja u jednom društvu podrazumeva i
poverenje na individualnom nivou i unutar organizacije.
Postoji nekoliko identifikovanih procesa putem kojih visok nivo
interpersonalnog poverenja može uticati na privlačenje stranih investicija. Pre
svega, prisustvo poverenja vodi do „spontane društvenosti“ [Fukuyama, 1995] i