inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

• Pristup pravednosti i jednakosti - bazira se na ideji da moralne odluke moraju
biti zasnovane na standardima jednakosti i nepristrasnosti. Moralno ponašanje
je, dakle, ono koje obezbeđuje fer i pravičan tretman svih učesnika određenog
procesa u skladu sa definisanim kriterijumima, pri čemu se jednom definisana
pravila primenjuju podjednako na sve.
• Individualizirani pristup - pretpostavlja da je moralno svako ponašanje koje
obezbeđuje zaštitu sopstvenih interesa, pri čemu se ne ugrožavaju interesi
drugih ljudi.
404
2. Karakteristike etičkog liderstva
Moralna dimenzija liderstva odnosi se na specifične izbore liderskog uticaja,
razlikovanje dobrog od lošeg, pravičnosti, poštenja i pravilnu upotrebu moći.
Poseban značaj etička komponenta ima upravo prilikom odlučivanja o izboru
pojedinih tehnika uticaja i upotrebe moći u procesu organizacionih promena, ali i
drugih značajnih odluka, čija primena zahteva odgovore na niz pitanja, poput
[2,str.138]:
- Da li je odluka u skladu sa važećim moralnim principima?
- Da li odluka predstavlja pravedno rešenje za većinu?
- Da li će neko biti oštećen primenom date odluke?
- Kakva će biti rekacija članova organizacije?
- Kako će reagovati šira javnost?
- Kakav je lični osećaj lidera u vezi odluke, odnosno da li je prisutan osećaj
da nešto nije u redu (griža savesti)?
Uobičajeno je da se određene tehnike uticaja smatraju esencijalno neetičkim,
pri čemu se prvenstveno misli na otvoreni pritisak, zloupotrebu moći,
manipulaciju, uslovljavanje, ponižavanje, nametanje osećaja krivice, seksualno
uznemiravanje i sl. Posebno neetičkim smatraju se sve makijavelističke tendencije:
dvoličnost, beskrupuloznost, obmane i zastrašivanja, odnosno korišćenje svih
sredstava radi ostvarivanja ciljeva u skladu sa filozofijom makijavelizma. Deo te
filozofije predstavlja manipulacija strahom, koji može da poprimi različite forme,
uključujući strah od neuspeha, strah od ličnog gubitka, strah od promena, strah od
kazne, ili samog lidera i njegovih reakcija. Smatra se da redukcija straha i izgradnja
međusobnog poverenja i uvažavanja, kao i kreiranje humanog radnog okruženja,
predstavlja jedan od najvažnijih domena etičke odgovornosti lidera [3,str.138]:
Etičko ponašanje promoviše zajedništvo, respekt, dostojanstvo, pravičnost,
podjednak tretman, spremnost da se pomogne i da se žrtvuje za druge. Moralno
ponašanje lidera oplemenjuje ljude i pomaže im da postanu bolje osobe nego što su
bili, pa samim tim, i više motivisani i spremni da se uključe u proces
organizacionih promena bez straha i otpora. Razlika između etičkog i racionalnog
lidera data je u sledećoj tabeli.