inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

pojačaju izvozne potencijale domaće privrede. Jasno je da je za tržište Srbije
daleko značajniji potencijalni priliv izvozno usmerenih SDI, pa u tom pravcu treba
odlikovati i mere podsticanja njihovog priliva. To je posebno značajno ako se ima
u vidu da je dosadašnji priliv SDI izvan procesa privatizacije prilično skroman.
Demekas i ostali 38 su analizirali karakteristike SDI u 14 zemalja jugoistočne
Evrope. U pogledu stanja investicija, Srbija i Crna Gora su se u 2003. godini
nalazile na 10 mestu, što ih je svrstalo u pretposlednju grupu zemalja, skupa sa
Bugarskom i Slovenijom. Nepovoljniji položaj od Srbije i Crne Gore su imale
sledeće zemlje: Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija i Moldavija. Ovi autori
smatraju da Srbija i Crna Gora imaju mnogo veće potencijale za privlačenje SDI
izvan procesa privatizacije, u odnosu na postojeće performanse.
Mada su preduzeća, koja su tokom procesa privatizacije prešla u ruke
inostranih vlasnika, počela da pokazuju bolje poslovne karakteristike od domaćih
preduzeća, još uvek se na SDI gleda kao na izvor finansijskih sredstava, a ne kao
na paket razvojnih faktora (oprema, tehnologija, znanje, tržišni kanali, upravljačke
i organizacione veštine) koji bi mogli pomoći restrukturiranju privrede Srbije.
Priliv SDI je pozitivan za domaću privredu, ali treba istaći da se do sada
uglavnom radi o preuzimanju preduzeća, a znatno manje o uvozu nove tehnologije
i grinfild investicijama. Do sada su strani investitori uglavnom bili zainteresovani
za preuzimanje preduzeća u primarnoj preradi (čelik, metali i nemetali, cement, i
dr.), kao i za investiranje u trgovinu, bankarstvo i osiguranje. Postizanje ekonomije
obima proizvodnje zahteva sve šire tržište, tako da se može očekivati da će strana
preduzeća u zemlji u budućnosti biti sve više prinuđena da izvoze u cilju realizacije
povećane proizvodnje. U godinama koje dolaze, priliv grinfild i braunfild
investicija treba da postane glavni kanal priliva inostranog kapitala.
Na slici 3. se daje uporedni pregled rasta BDP-a, učešća izvoza robe i usluga u
BDP i priliva SDI u privredu Srbije u periodu 2001-2007. godine.
Na slici 3. se uočava da je priliv SDI u posmatranom periodu imao tendenciju
rasta (manji pad je ostvaren u 2004. godini), tako da je u 2006. godini dostignut
iznos od 4,4 mlrd. dolara, a u 2007. godini ovaj priliv je opao na 2,2 mlrd. dolara.
Uprkos značajnom iznosu priliva SDI, realni privredni rast je imao oscilirajuću
dinamiku (od 2,5% u 2003. do 8,4% u 2004. godini). Imajući u vidu da je
preovlađujući deo priliva SDI ostvaren kroz privatizaciju, nije se mogao ni
očekivati njihov snažniji uticaj na privredni rast i izvoz. To potvrđuje i relativno
nisko učešće izvoza robe i usluga u BDP koje se kretalo u intervalu od 19 do 28%.
Mada se od 2002. godine registruje tendencija rasta ovog udela, još uvek se
ostvaruje nedovoljna vrednost izvoza robe i usluga da bi se značajnije popravilo
relativno učešće izvoza u BDP. Nisko učešće izvoza robe i usluga u BDP ukazuje
na dve slabosti: (1) nedovoljan uvoz savremene opreme i tehnologije koja je
roditeljskih preduzeća i njihovih ekspozitura u zemljama u tranziciji značajno utiče na produktivnost
preduzeća u ovim zemljama (Jože P. Damjan, Mark Knell, Boris Majcen and Matija Rojec, 2003.,
str. 19).
38
Demekas, Dimitri G., Balász Horváth, Elina Ribakova, and Yi Wu (2004).
57