inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

3. Moguća objašnjenja
Nekoliko objašnjenja je ovde moguće ponuditi. Moguće je da aktivnosti
stranih firmi utiču na druge kvalitativne dimenzije, pre nego na rast dodate
vrednosti domaćih firmi i ti efekti se ne obuhvataju tradicionalnim pristupom
proizvodne funkcije. Moguće je, takođe, da korišćeni time lagovi (4 do 5 godina)
nisu odgovarajući da bi se zahvatili ovi efekti (ovo poslednje može da opravda
izostanak studija o spilloverima u Srbiji gde je kasnio ulazak stranih filijala, ali ne i
nepostojanje skoro nikakve domaće baze podataka za ovu oblast).
Takođe, odsustvo spillovera može se vezati za posledice određenog tipa
aktivnosti MNP u zemljama u tranziciji, pa i u Srbiji. Moguće je da se radi o
aktivnostima koje imaju male spillovere. Sledeće objašnjenje se vezuje za
nedovoljan apsorpcioni kapacitet domaćih firmi, tako da one nisu u stanju da
internalizuju benefite superiornih aktivnosti stranih firmi.
Ova dva poslednja objašnjenja su međusobno zavisna. SDI ne dovode
automatski do pozitivnih spillovera. Treba prihvatiti da MNP nisu u funkciji
ekonomskog razvoja i retko su zainteresovane za eksplicitni transfer znanja. One
obično koriste tehnologije koje, pre svega, odgovaraju njihovim sopstvenim
potrebama i ciljevima zbog kojih investiraju. MNP ne koriste svoju vlasničku
imovinu po ćefovima vlada, one kroje svoje investicione odluke prema postojećim
tržišnim potrebama, relativnom kvalitetu lokacionih prednosti, posebno
kvalifikacijama i sposobnostima u kojima domaća privreda ima komparativnu
prednost.
Moje preliminarno istraživanje sugeriše da su inostrane filijale u Srbiji
produktivnije nego domaće firme i isplaćuju veće plate. Međutim, one nisu za
glavu i prsa ispred domaćih firmi kad se ocenjuju indikatori kreiranja i upotrebe
tehnološkog znanja, ili drugačije, malo je dokaznog materijala koji bi ukazivao da
njihova superiorna tehnološka imovina objašnjava njihovu dobru performansu. U
proseku filijale više troše na istraživanje i razvoj i uvoz neugrađene (disembedded)
tehnologije, ali one ne koriste znatno više istraživačkih laboratorija nego domaće
firme, ne troše mnogo više sredstava da bi kupile embedded tehnologije i one ne
investiraju mnogo više u opremu i mašine (ovo je posebno zapaženo u duvanskoj
industriji i cementarama). Ovo može da sugeriše da su neke strane filijale u Srbiji u
stanju da generišu rente koje nisu bazirane isključivo na eksploataciji njihovih
sopstvenih superiornih tehnoloških prednosti, već su, takođe, ili dobrim delom
rezultat superiornih vlasničkih prednosti transakcionog tipa 4 .
4 Pored asset – specific ownership advantages koje su u neoklasičnoj i neotehnološkoj ekonomskoj
literaturi glavni izvori i baza za spillovere, postoji i drugi tip firm-specific assets, a to su oni povezani sa
efikasnim vođenjem transakcija koji proističu iz sposobnosti da se generiše renta pomoću superiornog
korišćenja intrafirmske hijerarhije, kako unutar tako i preko nacionalih granica. Pored ovih, postoji i ono
što proističe iz multinacionalnosti firme i može se označiti kao prednost opšteg rukovođenja. To su firmspecific
assets transakcionog tipa (Dunning, 1993; Narula, 2005; Contwel 2005). Ekonomska literatura
87