inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

štednji i investiranju zasnovane na obećanjima države i banaka da će garantovati
svojinska prava ulagača. Pojedinci u okruženju visokog poverenja troše manje
resursa (u vidu poreza, plaćanja mita ili privatnih usluga obezbeđenja) u svrhu
zaštite od nelegalnog ponašanja svojih partnera i narušavanja sopstvenih prava
svojine. U takvom okruženju, pisani ugovori često nisu neophodni i ne moraju da
sadrže precizan i detaljan pregled prava i obaveza ugovarača dok je sudsko
rešavanje sporova ređe nego u društvima sa odsustvom poverenja. Odsustvo
poverenja može da obeshrabri inovacije, u smislu da ako preduzetnici moraju da
više vremena i resursa posvete kontroli eventualnog nekorektnog ponašanja svojih
partnera, zaposlenih ili dobavljača, samim tim ostaje im na raspolaganju manje
resursa za ulaganje u razvoj novih proizvoda ili procesa. Visok nivo poverenja u
društvu može da podrazumeva i manju potrebu da se formalnim institucijama
reguliše sprovođenje ugovora. Neformalna tržišta kredita zasnovana na jakom
međuljudskom poverenju mogu da budu alternativa nepostojećem formalnom
sistemu finansijskog posredovanja. Interpersonalno poverenje može takođe da
predstavlja nesavršeni supstitut državne zaštite svojinskih prava i poštovanja
ugovora, u slučajevima kada država nije u stanju ili ne želi da obavlja tu funkciju.
Državni zvaničnici u sredinama u kojima postoji viši nivo poverenja uglavnom se
smatraju pouzdanim i kredibilnim, pa usled toga poverenje pokreće investiranje i
druge oblike ekonomske aktivnosti. Obećanja guvernera centralnih banaka da
kamatne stope neće rasti, uveravanja ministara finansija da se bitnije neće menjati
devizni kurs i garancije da neće biti većih promena u poreskim zakonima, zvuče
uverljivije u sredinama u kojima ljudi veruju jedni drugima. Kao posledica toga,
ekonomski subjekti primenjuju adekvatne vremenske rokove u donošenju
investicionih odluka i biraju proizvodne tehnologije koje su optimalne u dugom
roku. Visok nivo poverenja utiče ne samo na motivaciju za ulaganje i akumulaciju
fizičkog kapitala, već podstiče i akumulaciju humanog kapitala. Poverenje
omogućava pristup kreditima i za siromašnije pojedince, što rezultuje povećanim
mogućnostima za njihovo školovanje i usavršavanje. Takođe, poverenje utiče na
poboljšanje performansi državnih institucija, što za posledicu može imati više
sredstava za finansiranje besplatnog školovanja i kvalititetnije obrazovne
institucije. Takođe, u odsustvu poverenja, poslodavci donose odluke o
zapošljavanju novih radnika više na osnovu njihovih ličnih karakteristika, kao što
su porodične veze ili lično poznavanje, umesto na osnovu stečenog obrazovanja.
Prema istim autorima [Knack, Keefer, 1997], poverenje može imati i
indirektni uticaj na ekonomsku aktivnost, preko političkih kanala. Determinišući
nivo i karakter političke participacije, poverenje može uticati na unapređenje
performansi državne uprave i kvalitet ekonomske politike. Uključivanje građana u
politiku i aktivno participiranje u javnom životu može da posluži kao sistem
kontrole političara i njihovog delovanja u javnom interesu. Putnam [Putnam, 1993]
je pokazao da regionalne vlade u severnim i centralnim delovima Italije, koji se
karakterišu višim nivoom poverenja i civilnom svešću građana, na efikasniji način
obavljaju svoj zadatak pružanja javnih usluga.
189