inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

likvidnosti. Kao krajnja mera predviđa se sankcija isključenja iz članstva, mada
ova sankcija do sada nije primenjena. Nepodobnost za vučenje kredita Fonda
objavljuje se u javnosti tako da ova odluka vuče čitav niz negativnih posledica u
vidu obustavljanja kredita od drugih institucija usmerenih ka zemlji članici.
MMF programi takođe, ignorišu na izvestan način strukturalne suficite u
platnom bilansu, nasuprot strukturalnim deficitima. To znači da teret
prilagođavanja treba da bude podeljen između deficitnih zemalja i zemalja koje
ostvaruju viškove u platnom bilansu. Pri sadašnjoj konstelaciji snaga, glavni teret
prilagođavanja je na zemljama dužnicima. Zemlje koje ostvaruju viškove u
platnom bilansu ne pokušavaju da se prilagođavaju kroz apresijaciju njihovih
valuta i deficitnim zemljama treba da se dozvoli da izvrše diskriminaciju roba iz tih
zemalja. Naravno da se ova vrsta kritike, zasniva na pravu zemlje da kontrolišu
uvoz iz zemlje retke valute, odnosno iz zemalja sa ostvarenim suficitima u trgovini
u odnosu na tu zemlju. Ipak, glavna kritika odnosi se na nezainteresovanost MMF
za pitanja ekonomskog razvoja.
U odgovoru na kritiku, MMF se zajedno sa Svetskom bankom deklariše za
redukciju siromaštva, kroz formulaciju nove olakšice za redukciju siromaštva i
podsticaj privrednog rasta (PRGF). Umesto da zemlja članica ispuni masu
individualnih uslova za zajmovnu podršku, vlade tih zemalja treba da specificiraju
nekoliko širih rezultata povezanih sa redukcijom siromaštva, podizanjem nivoa
zdravstvene zaštite i obrazovanja. Naravno da se i u pogledu MMF zajmova
posebno vrši monitoring zajmodavnih aktivnosti zasnovan na prethodnoj kritici i
poukama izvučenim iz azijske i ruske finansijske krize koje su dovele do masivnog
bankrotstva u bankarskim sistemima.
Meltzerova komisija oformljena od strane SAD Kongresa preporučila je
svojevremeno Fondu, da se u potpunosti pomeri sa polja ekonomskog razvoja i
koncentriše na ulogu zajmodavca zadnjeg utočišta za brzorastuće ekonomije, koje
se suočavaju sa finansijskim krizama. Takođe se preporučuje Svetskoj banci, da
svoje aktivnosti bazira na pozajmljivanju samo siromašnim zemljama, a ne
zemljama koje su sposobne da privuku privatni kapital. U tom pravcu,
pozajmljivanje treba da bude usmereno ka zemljama sa dohotkom manjim od 4000
$ per capita i sa niskim kreditnim rejtingom. Najsiromašnijim zemljama sveta ne
treba pozajmljivati, već vršiti donacije.
Pozajmljivanje azijskim i latinoameričkim zemljama treba da bude prepušteno
regionalnim razvojnim bankama u tom regionu. Preporuke ove komisije na kojima
se sigurno zasnivaju budući pravci razvoja Svetske banke i MMF ističu jasniju
distinkciju između aktivnosti ove dve institucije. Ukoliko bi bila prihvaćena
originalna koncepcija iz Bretton-Woodsa da Svetska banka deluje kao razvojna
agencija, a MMF kao organizacija za kratkoročnu podršku rešavanja platnobilansnih
teškoća, smanjila bi se kritika usmerena ka ovim institucijama.
277