inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Tabela 1 - Racionalno vs. etičko liderstvo
Racionalni lider Etički lider
• Usmeren je prvenstveno na sopstvene
interese i ciljeve, smatra da je vredniji od
drugih
• Koristi moć za lične svrhe
• Nameće svoje mišljenje
• Osuđuje kritiku
• Zahteva da odluke budu prihva- ćene bez
pogovora
• Jednosmerno komunicira
• Oslanja se na konvencionalne eksterne
moralne standarde, radi zadovoljenja
prvenstveno svojih potreba
• Druge tretira ravnopravno sebi pokazujući
interes za njihov razvoj i napredovanje
• Koristi moć u službi drugih
• Uvažava tuđa mišljenja
• Uči iz kritičkih stavova drugih
• Stimuliše sledbenike na nezavisno
razmišljanje i preispitivanje stavo-va lidera
• Komunicira u svim pravcima
• Oslanja se na interne moralne standarde da
bi se zadovoljili organizacioni i društveni
interesi
Izvor: Howell J., Awlig B., The Ethics of Charismatic Leadership: Sub Mission or
Liberation?, Academy of Management Executive, Vol. 6, No. 2, 1992, str. 43.
Liderstvo, samo po sebi, nije ni moralno niti nemoralno. Istorija poznaje
primere istinski uticajnih lidera čije su karakteristike bile nisko na lestvici moralnih
vrednosti, a aktivnosti i odluke koje su sprovodili su bile duboko nemoralne, pri
čemu su mnogi od njih verovali da rade u korist viših ciljeva. Ipak, kad su u pitanju
lideri u preduzećima, njihove moralne osobine su od izuzetnog značaja za
formiranje efektivnih odnosa sa sledbenicima. Lideri u preduzećima se susreću i sa
specifičnom dilemom vezanom za balansiranje interesa organizacije i interesa šireg
okruženja, pri čemu često dolazi do konflikta između etičkih i poslovnih vrednosti i
prioriteta. U kojoj će meri lideri poštovati moralne vrednosti i norme zavisi,
između ostalog, i od stila koji lider primenjuje i njegovih personalnih
karakteristika.
Specifične personalne karakteristike, kao što su npr. samopouzdanje, jačina
sopstvenog ega, osećaj nezavisnosti, saosećanje i osećaj za pravičnost, mogu
doprineti etičkom ponašanju lidera i pravim etičkim izborima. Liderov kapacitet za
moralne izbore zavisi, između ostalog, i od nivoa ličnog moralnog razvoja, koji se,
prema nekim izvorima, odvija u tri faze, odnosno prolazi kroz tri nivoa [4,str.138].
Na prvom, tzv. prekonvencionalnom nivou, pojedinci su usmereni prvenstveno na
nastojanje da izbegnu eksterne kazne i obezbede nagrade, pokoravajući se
autoritetu i izbegavajući ličnu odgovornost. U ovoj fazi osoba je orijentisana na
zadovoljenje sopstvenih interesa. Psiholozi smatraju da se deca u ranim godinama
života nalaze upravo na ovom nivou, ali da mnogi ljudi koji u tom periodu ne
dobiju dovoljno ljubavi i pažnje, ili ne zadovolje sopstvene potrebe, ostaju fiksirani
za ovu fazu i u zrelijim godinama. Ukoliko se takvi ljudi nađu u liderskoj poziciji
imaju tendenciju da se ponašaju autokratski, sebično i koncentrisano isključivo na
sopstvene interese.
405