inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

78
1. Uvod
Sposobnost nacionalne privrede da razvija svoju tehnološku spremnost ili
sposobnost i koristi svoj potencijal za inovacije, je u savremenoj globalizovanoj
privredi, ključni faktor za dugoročni ekonomski rast i konkurentnost.
Tehnološka spremnost meri stepen sa kojim je jedna zemlja sposobna da
apsorbuje postojeće tehnologije (domaće i strane) kako bi povećala produktivnost
svojih grana. Relativni značaj usvajanja tehnologiji za nacionalnu konkurentnost,
sve se više povećava poslednjih godina pošto se ubrzava širenje znanja i korišćenje
informacija i komunikacija. Za ocenu tehnološke spremnosti jedne zemlje uzima se
u obzir raspoloživost ICT i drugih tehnologija u privredi, kao i agresivnost firmi u
usvajanju tih novih tehnologija. Ističe se da tehnološki intenzivne strane direktne
investicije mogu da obezbede ne samo poraste produktivnosti i poboljšanja u
proizvodnim procesima, već imaju i niz važnih eksternalija (spillovers) na ljudski
kapital, tako što nove tehnologije daju podsticaj zaposlenima da stiču nove
kvalifikacije i veštine. U inoviranom, Globalnom Indeksu Konkuretnosti (GIK)
koga sačinjavaju devet stubova, stub tehnološke spremnosti je komplement stubu
inovacija. Stub tehnološke spremnosti meri postojeću tehnološku infrastrukturu i
sposobnost da se usvaja i apsorbuje tehnologija; stub inovacija ocenjuje sposobnost
jedne privrede da proizvede brend nove tehnologije.
Do danas je napravljen veći broj analiza različitih koncepata nacionalnih
sistema inovacija i politika koje se bave inovacijama na sistemski način. Međutim,
mora se priznati da su ove empirijske cross-country analize uglavnom fokusirane
na razvijene zemlje (OECDa ili novoindustrijalizovane zemlje), dok je relativno
pusto polje istraživanja faktora koji se tiču ocena prednosti i slabosti tehnološke
spremnosti i inovacionih sistema u tranzicionim zemljama, pa i u Srbiji. Glavni
razlog je oskudnost pozdanih i uporedivih podataka. Cilj ovog rada je da
identifikuje i kvantifikuje determinante tehnološke spremnosti i inovacije u Srbiji i
drugim okolnim zemljama, otkrije prisutne izazove i probleme i ukaže na neke
smernice za politiku koja bi vodila većoj tehnološkoj spremnosti i efikasnijem
nacionalniom sistemu inovacija.
Kako Srbija i njeni susedi stoje kad se sameravaju pomoću ključnih stubova
konkurentnosti definisanih od Svetskog ekonomskog foruma u Izveštaju o
globalnoj konkurentnosti za 2007/08 (institucije, infrastuktura, makorekonomska
stabilnost, zdravlje i osnovno obrazovanje, više obrazovanje i obuka, efikasnost
tržišta roba, efikasnost tržišta rada, sofistikacija finansijskog tržišta, tehnološka
spremnost, veličina tržišta, poslovna sofistikacija i inovacija; ocene su od 1 do 7)
(Anex, Tabela 1).
Odmah se uočava da Srbija i neki njeni susedi imaju najniže ocene za
infrastrukturu, tehnološku spremnost i inovacije. Kad se radi o infrastrukturi, Srbija
je ocenjena u 2007. sa ocenom 2.72; lošije ocene imaju Albanija (2.05), BiH
(2.26), Rumunija (2.57), nešto bolje ocene su za Makedoniju (2.90), Crnu Goru
(2.79) i Bugarsku (2.91), ali zato Slovenija ima ocenu 4.32, a Hrvatska 3.95. Isto