inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

136
Key words: corporate globalization, corporate social responsibility, ethical business
in Serbia.
Uvod
Globalizacija, kao najsnažniji proces sadašnjice predstavlja veoma
kompleksan i protivurečan proces. Jedna od dimenzija globalizacije na koju se
ovaj proces često svodi jeste njegova ekonomska dimenzija. Globalizacija, pored
svoje ekonomske dimenzije, ima svoju političku, društvenu, kulturnu, religijsku, i
mnoge druge dimenzije. Svođenje procesa globalizacije prevashodno na njenu
ekonomsku dimenziju može voditi dvostruko pojednostavljenom zaključivanju: da
je globalizacija prvenstveno, ili pretežno ekonomski proces i da oko takvog njenog
tumačenja postoji konsenzus. Međutim, reč je o tome da se izučavanje
globalizacije uobičajeno svodi samo na ekonomsku dimenziju, a ova na
neoliberalni, tj. Vašingtonski konsenzus (Đurić Kuzmanović, T., 2008: 14). Time
se promišljanje globalizacije ograničava na razmatranje pitanja o budućnosti
svetske ekonomije, razvojne politike i uloge države u ekonomiji.
U središtu globalizacije, posmatrane kao prvenstveno ekonomskog fenomena,
jeste rastuća ekonomska međuzavisnost između privrednih subjekata različitih
nacionalnih ekonomija i samih nacionalnih ekonomija, kako u pogledu sve većeg
obima i sve razgranatijih oblika međusobnih transakcija dobara, usluga i kapitala,
tako i sve brže i rasprostranjenije difuzije tehnologije (World Economic Outlook,
1997: 94). Osnovne ideje koje nameće ekonomska dimenzija globalizacije jesu da
je koncept suvereniteta nacionalne države i ekonomije narušen (Blomstrom,
Hettne, B., 1998.) i da se formiraju novi regionalni i transnacionalni savezi i
sistemi kao regulatori globalizovane ekonomije. Jedan od ključnih regulatora
savremene svetske privrede jesu transnacionalne korporacije. Korporacijski
vođena globalizacija, tzv. „globalizacija odozgo“ se snažno oglušuje o princip
društvene pravednosti i solidarnosti, proširuje i produbljuje jaz između bogatih i
siromašnih kao delova sveta, kao i između društvenih grupa i slojeva unutar svake
nacionalne ekonomije. Stoga, istovremeno, nastanak globalnog svetskog
upravljanja od strane transnacionalnih korporacija korespondira i sa razvojem
“globalnog civilnog društvom”, odnosno sa nastankom i umrežavanjem hiljada
dobrovoljnih, nevladinih asocijacija širom sveta poput, ATTAC, Amnesty
International, Greenpeace i mnogih drugih. Ovakve asocijacije predstavljaju
takozvanu “globalizaciju odozdo” (Grubačić, Andrej, 2003) i milione običnih
građana koji su na različite načine uključeni u njihov rad. Oni koji neposredno
osećaju ekonomske, političke i društvene efekte globalizacije, sve snažnije
pokazuju i spremnost da im se suprodstave.
Porast regulisanja kapitalizma putem transnacionalnih korporacija pokazuje
neadekvatnost institucionalnog pristupa u razumevanju savremenog kapitalizma. U
svetski integrisanoj tržišnoj ekonomiji odigravaju se ključne strukturne promene
(ubrzanje tehnoloških promena u kombinaciji supstitucijom radno intenzivne