inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

ideološke predrasude, i kad je pluralizam ušao na sva vrata življenja (politički
pluralizam, tržišni pluralizam itd.) počelo je korišćenje svih hrabrijih naziva -
“savremena tržišna ekonomija”, “akcionarska ekonomija”, “preduzetnička
ekonomija” itd., a u svakom slučaju reč je o ekonomijama koje su više ili manje
uspešne t.j. treba im više ili manje vremena u prihvatanju tržišnih imperativa.
Istovremeno, najčešće su to male ekonomije koje kao takve moraju biti otvorene
ekonomije, pre svega otvorene prema najbližem okruženju, pa i prema ostatku
sveta. One ne smeju i ne mogu biti u izolaciji opšte globalizacije koje se dešava u
svim područjima čovekovog življenja- počevši od ekonomije kao neophodnosti
fizičke egzistencije, pa do svih sfera društvene nadogradnje (obrazovanje, nauka,
kultura, umetnost, itd.). Na taj se način stiže do potrebe razvoja.
“Zemlje u tranziciji” se vrlo često nazivaju i “zemlje u razvoju”- kategorija u
koju su prešle kada su prestale da se tretiraju kao nedovoljno razvijene zemlje.
Imperativ razvoja nameće se kao neophodnost ne samo u ekonomijama koje imaju
potrebu ubrzanog razvoja, nego i za one koje su već razvijene, da ove “prve” ne bi
bile “kočnice” njihovom budućem razvoju. Iz tog razloga su sva ta nastojanja
razvijenih tržišnih ekonomija i njihove političke, nepolitičke, finansijske i druge
organizacije i institucije, uslovno rečeno, da pomognu razvoj zemljama u tranziciji,
koristeći različite oblike pomoći : finansijska, tehničko- tehnološka, organizaciona,
kadrovska, itd.
Na IDI-je više gledamo kao na važan katalizator ekonomskih transformacija
velikog broja zemalja. IDI-je su osnovne komponente uspešne tranzicije u
ekonomijama koje pretstavljaju tržišno orijentisane ekonomske sisteme.
IDI je relativno novi fenomen u tranzicionim ekonomijama, a u mnogim od
tih zemalja su započele početkom 90- ih godina, kad i sama tranzicija. Do tada IDIje
su igrale relativno malu ulogu u kretanju i razvoju tih zemalja. 45
Analiza ekonomije zemalja u tranziciji pokazuje da najveći uticaj za ulaz IDIja
u njima imaju stabilnost, ekonomski rast i razvitak, politička klima, pravna
sigurnost, porezna politika i drugi faktori. Razvoj tržišne ekonomije, otvaranje
ekonomija ka svetu, jačanje privatnog sektora, stabilnost, a pre svega politička
stabilnost, reforme u pravnom sistemu i njegovo prilagođavanje evropskom
zakonodavstvu, kao i dosledno sprovođenje donetih zakona kao i usaglašavanje
poreza onima koji postoje u zemljama, pre svega, iz Evropske unije, su unutrašnji
faktori koji direktno utiču na odluku stranih investitora da investiraju svoj kapital u
zemljama tranzicije. Neki od ovih faktora imaju nepovoljni uticaj na veći ulazak
IDI-ja u zemlje Jugoistočne Evope. Pre svega, tu se misli na sporo sprovođenje
reformi u pravnom sistemu, sporo prestruktuiranje ekonomije, probleme koji
postoje u procesu privatizacije i spor i nedovoljan rast privatnog sektora, kao i
nestabilnu političku situaciju koja je prošlih godina kulminirala ratnim
aktivnostima. Sve to plaši strane investitore da ulažu svoj kapital u ove zemlje. S
druge strane, sve zemlje Jugoistočne Evrope su izvršile promene i liberalizaciju u
45 Survey of activities of international organizations in the promotion of foreign direct investment in
countries with economies in transition, Economic and Social Council, UN, 14 March 2000
246