inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

- preferencijalne akcije nemaju rok dospeća,
- emisijom preferencijalnih akcija može se obezbediti veći prinos za
originalne vlasnike (ako postoji tendencija rasta neto dobitka što je istovremeno
signal da postoje povoljne okolnosti za emisiju ovih akcija) itd.
Cena upotrebe, takođe, opredeljuje emisiju pojedinih vrsta hartija od
vrednosti. Diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost neto primanja
gotovine nastale u trenutku prodaje preferencijalnih akcija i sadašnje vrednosti
izdavanja gotovine po osnovu preferencijalne dividende predstavlja cenu upotrebe
kapitala nastalog emisijom preferencijalnih akcija. Ako je ostvarena tržišna
vrednost preferencijalnih akcija jednaka njihovoj nominalnoj vrednosti to je znak
da je neto priliv gotovine ostvaren prodajom ovih akcija umanjen za troškove
posredničke provizije i troškove emisije akcija.
Ako uporedimo cenu upotrebe kapitala od emisije preferencijalnih akcija i
cenu korišćenja dugoročnih kredita možemo zaključiti da je cena kapitala od
emisije ovih akcija veća od cene duga. Ovo zato što se preferencijalna dividenda
plaća iz dobitka posle oporezivanja a kamata iz dobitka pre oporezivanja.
Originalni vlasnici će se odlučiti za korišćenje kapitala od preferencijalnih akcija,
bez obzira na predhodnu tvrdnju, ukoliko žele da zadrže kontrolu nad preduzećem
a finansiranje iz dugova predstavlja veliki rizik.
3. Cena pozajmljenih izvora
Nerealno ali i neracionalno je očekivati da se preduzeće finansira samo
sopstvenim izvorima. Korišćenje samo sopstvenih izvora imalo bi za posledice:
- nemogućnost realizacije rentabilnih i prihvatljivih projekata,
- usporavanje rasta i razvoja preduzeća,
- znatan deo sredstava ostao bi neangažovan što bi se moglo smatrati
nedopustivim „luksuzom“ koji sebi ne dozvoljava ni jedna racionalna ekonomija.
Možemo pouzdano tvrditi da su različiti modaliteti tuđeg kapitala neophodni
za normalno funkcionisanje preduzeća. Osnovne karakteristike pozajmljenog
kapitala su:
- to su izvori koji imaju rok dospeća ( nisu trajni ),
- poverioci imaju pravo na naknadu (to pravo je fiksirano i prioritetno u
odnosu na prava vlasnika),
- ovakva ulaganja kapitala na dugoročnoj osnovi ne obezbeđuju prava glasa u
izboru menadžerskih timova preduzeća, mada se određeni uticaj na poslovne
odluke preduzeća može ostvariti.
Najpoznatiji oblik pozajmljenog kapitala su obveznice kao prenosiva hartija
od vrednosti koja njenom držaocu obezbeđuje da mu preduzeće, kojem je
kupovinom te obveznice ustupio kapital, na dan dospeća isplati određenu sumu
novca i periodične isplate fiksne kamate tokom njenog perioda dospeća.
365