inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

kondicionalnosti MMF ukazuje na nedostatak teoretskog pristupa kojim treba
operisati u suočavanju sa dva pitanja devalvacije: koliki je stepen precenjenosti
valute i koliki je optimalni tempo prilagođavanja od precenjenog ka
ekvilibrijumskoj stopi deviznog kursa?
Kritika MMF programa zasniva se takođe i na opravdanju da postoje jedni
zakoni za siromašne, a drugi za bogate zemlje. Dok siromašne zemlje moraju
ukloniti kontrolu nad deviznim sektorim i uvozom kao uslov pomoći, bogate
zemlje nastavljaju da uvode restrikcije na uvoz iz zemalja u razvoju. Da bi podržale
liberalizacione programe, zemlje treba da depresiraju agregatnu tražnju u dovoljnoj
meri da sprovedu devalvaciju u pokušaju da dostignu platno-bilansni ekvilibrijum
koji dovodi do usporavanja rasta i nezaposlenosti. Simptomi platno-bilansne
neravnoteže se na taj način uklanjaju, ali ne i koreni problema i uzroci koji
perpetuiraju, odnosno dovode do konstantnih tendencije ka neravnoteži. Platnobilansni
problemi većine zemalja u razvoju moraju se tretirati primarno kao
strukturalni po svojoj prirodi, pre svega povezani sa karakteristikama dobara koja
se produkuju i kojima se trguje, što implicira različiti pristup platnobilansnom
prilagođavanju koji nije zasnovan na kontinuiranoj devalvaciji, kontrakcijama
tražnje i razvlašćivanju javnog sektora.
276
Zaključak
Finansijske politike i olakšice čine osnovne aktivnosti Fonda koje ova
institucija preduzima u cilju održavanja stabilnosti međunarodnog monetarnog
sistema. Glavni uzroci nestabilnosti odnose se na platnobilansne neravnoteže
zemalja članica, koje su dugo vremena tretirane kao rezultat kratkoročnih,
privremenih oscilacija i poremećaja spoljnoekonomskih kretanja. Samo
funkcionisanje Fonda bazira se na doktrinarnom stavu da finansiranje
platnobilansnih neravnoteža bude ograničeno, kako sa stanovišta rokova, tako i sa
stanovišta visine finansijskih sredstava. Obimno i trajnije finansiranje deficita
smatra se necelishodnim. Sredstva kojima Fond raspolaže za finansiranje, takođe
su ograničena bez obzira na nominalna povećanja proteklih godina.
Statut ne klasifikuje direktno zemlje članice u posebne kategorije koje se
razlikuju po pravima i obavezama. Ne postoji razlikovanje zemalja u zavisnosti od
ekonomskih kriterijuma kao što su bruto nacionalni proizvod, dohodak per capita,
itd. To konkretno znači da postoji opšta jednakost u pristupu Fondovim
finansijskim resursima nezavisno od toga da li se radi o visokorazvijenoj,
siromašnoj ili zemlji u razvoju. Maksimalni pristupni limiti određeni su od strane
MMF u zavisnosti od finansijske politike i olakšice, dok se za konkretnu zemlju
unutar ovih limita utvrđuje veličina pristupa u skladu sa potrebama platnog bilansa,
ekonomskim programom i naporom koji članica čini za ispravljanje neravnoteže.
U slučaju kašnjenja u izmirenju finansijskih obaveza po osnovu kreditnih
aranžmana Fond preduzima odgovarajuće akcije za zaštitu i očuvanje sopstvene