inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

između preduzetnika koji su u procesu pokretanja biznisa (nascent enterpreneurs) i
novog vlasnika biznisa (new business owner) a to je onaj koji isplaćuje plate ne
duže od 42 meseca. Preovlađujuća stopa nascent preduzetnika i novih vlasnika
biznisa, kad se posmatraju zajedno, uzima se kao indikator rane faze preduzetničke
aktivnosti u jednoj privredi. Vlasnici biznisa koji isplaćuju plate duže od 42 meseca
su klasifikovani kao vlasnici ustanovljenog biznisa (established business owners).
Praćenje rane faze preduzetničke aktivnosti, tj. preovlađujuća stopa
pojedinaca koji su uključeni u preduzetničke aktivnosti kao nastajući preduzetnik
ili novi vlasnik biznisa (izvršeno tako što su zemlje grupisane po dohotku i
regionima) pokazuje da je u Srbiji ova rana faza preduzetničke aktivnosti veća
(8.6% nego u Rusiji gde je 1.3%, Hrvatskoj 5.3%, Mađarskoj 3.1%, Rumuniji
2.9%, Turskoj 1.9%, Litvaniji 2.2% itd.) i da je od ove tri kategorije najveće učešće
nastajućih preduzetnika. Preovlađujuća stopa vlasnika ustanovljenog biznisa je
takođe nešto veća u odnosu na pomenute zemlje, pa i stopa ukupne preduzetničke
aktivnosti. Međutim, to nije sve, jer pojedinci mogu biti uvučeni u preduzetničku
aktivnost zato što su prepoznali nove povoljne mogućnosti i šanse, ili gurniti u
preduzetništvo jer nemaju drugih sredstava za život (preduzetništvo iz nužnosti).
Za one koji su uvučeni u preduzetništvo, dva su motiva: želja za nezavisnošću i
želja da se poveća dohodak u odnosu na onaj kad je bio uposleni radnik kod
poslodavca. U svojoj grupaciji Srbija ima najmanji procenat onih koji su uvučeni u
preduzetništvo novim mogućnostima (29%), u odnosu na druge zemlje: Hrvatska
(41%), Mađarska (48%), Rumunija (48%). Takođe, među onima koji su uvučeni u
biznis daleko je više onih koji su motivisani većim dohotkom nego sticanjem
nezavisnosti.
Ovaj drugi kanal za direktne spillovere takođe ide kroz očekivano
obezbeđenje formalne obuke i obrazovanja postojećim i potencijalnim radnicima.
Međutim, nema konkretnog dokaznog materijala da MNP uvek obezbeđuju obuku
zaposlenima i gde to čine postoji značajna razlika u kvalitetu obuke. Pozitivni
izuzeci su Simens, Alcatel, General Motors, IKEA, koje su održavale jake veze sa
srpskim partnerima i gde su kroz više godina saradnje srpski radnici dobili
specifičan know-how i usvojili napredne tehnologije i rigorozne standarde kontrole
kvaliteta. Neka novija i detaljnija istraživanja pokazuju da, iako se Srbija hvali da
ima visoko obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, očigledno je da njoj nedostaje
ono obrazovanje i obuka kojom bi se zadovoljile potrebe stranih investitora,
posebno kad se radi o stranom jeziku, menadžment veštinama, tehničkom knowhow
i radnoj etici.
Pored toga, SDI na izvesnim lokacijama traže nekvalifikovanu radnu snagu da
obavlja jednostavne aktivnosti montažnog tipa ili ekstrakcije resursa. Mada
upošljavanje i obuka nekvalifikovanih radnika takođe obezbeđuje spillovere,
ocenjuje se da su oni mali, posebno u zemljama sa srednjim dohotkom kao što je
Srbija.
Za ocenu direktnog doprinosa stranih filijala razvoju ljudskog kapitala u
odnosu na domaća preduzeća, ocenjene su tri varijable: upošljavanje profesionalnih
84