inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

suprotno porast zaposlenosti u stranim firmama dešava se da bude podstaknut kad
se lokalna tražnja okrene uvezenim robama (Estrin and Meyer, 2008).
Sve je veći broj ekonometrijskih istraživanja o postojanju tehnoloških
spillovera u tranzicionim ekonomijama. U studijama se obično koriste kompanijski
podaci i fokus je na pokazateljima produktivnosti (produktivnost rada ili totalna
faktorska produktivnost) koji se koriste kao predstavnici tehnoloških spillovera.
Nekoliko tranzicionih privreda je više puta testirano u većem broju studija
odvojeno ili u grupi, ni u jednoj do sada nema Srbije. U svima njima nema jasnog
dokaznog materijala za postojanje tehnoloških spillovera od SDI. Najveći broj
analiza najpre ukazuje na činjenicu da nema pozitivnih efekata na produktivnost
domaćih firmi (Bosco, 2001; Damijan at all, 2003; Kinoshita, 2001; Konings,
2001; Javorcik, 2004; Meyer and Sinani, 2007; Sinani, 2004; Smarzynska,
Spatareanu, 2003; Estrin and Meyer, 2008; Gersl, A. at all, 2008).
2a. Direktni efekti na ljudski kapital
Razvoj ljudskog kapitala ima ključnu ulogu u širenju tehnoloških znanja od
MNP na domaću privredu. U stvari, tržište radne snage je jedan od glavnih puteva
kojim se očekuje da se novo tehnološko znanje proširi na domaću privredu kroz
dva kanala. Prvo, trebalo bi da bude realnog porasta u nivoima zapošljavanja
radnika na domaćem terenu. Drugo, očekuje se da se poveća kvalitet radne snage
potencijalno raspoložive za rad u drugim kompanijama ili otpočnu sopstveni biznis
u domaćoj privredi.
Da prvi kanal ne funkcioniše u Srbiji pokazuju sledeće činjenice. Prema
podacima Ankete o radnoj snazi u 2006. godini u Srbiji stopa nezaposlenosti
stanovništva radnog uzrasta (15 do 64 godina) je iznosila 21.6 % (prethodne 21.8
%) i ona je više nego dva puta veća od proseka u zemljama EU (15 članica).
Najveća je nezaposlenost mladih, oko 32 % onih ispod 30 godina i 57 % onih ispod
40 godina. Od 916.257 nezaposlenih 3.6 % je imalo univerzitetsku diplomu,
odnosno 33.008, sa zvanjem mastera 807 i sa zvanjem doktora nauka 50. Udeo
nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem u ukupnom broju nezaposlenih u 2006.
godini je 69.4%. Pošto su iskazane potrebe od strane poslodavca najveće za
radnicima sa srednjim obrazovanjem u odnosu na ukupne potrebe, dolazi se do
zaključka da ponuda ove radne snage nije adekvatna i da je ona osnovni uzrok
nezaposlenosti. Drugi problem je dugoročna nezaposlenost. Stopa dugoročne
nezaposlenosti (učešće nezaposlenih koji čekaju na zaposlenje duže od jedne
godine u ukupnom broju) je iznosila 80.6 %. U najvećem broju istraživanja
zaključuje se da je ona rezultat neadekvatne ponude radne snage, ali i nedovoljne
tražnje za radom, koja je, pak, u tesnoj vezi sa visinom i strukturom investicija.
Zapanjujuća je vest ministra za rad i zapošljavanje da oko 40% onih koji su na
tržištu rada nije nikome potrebno.
Da je drugi kanal samo delimično profunkcionisao ukazuju podaci iz izveštaja
Global Enterpreneurship Monitor za 2007. godinu. U izveštaju se pravi razlika
83