inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

tehnologijama i tržištima. Uvode efikasan menadžment i novu korporativnu
kulturu. SDI pozitivno utiču na jačanje konkurentnosti domaće privrede, kao i na
ubrzavanje procesa privatizacije.
Sa druge strane su ona mišljenja, koja u prvi plan ističu negativne efekte
angažmana stranih investitora u domaćoj privredi, kao što su:
SDI imaju svoje odlive u smislu repatrijacija velikog dela profita i situacija
kada filijale otplaćuju anuitete po osnovu pozajmica od svojih centrala (što se
tretira kao klasičan kredit), zatim izazivaju rast platnobilansnog deficita, barem u
prvoj fazi, dok se ne aktiviraju izvozni kanali, koji zatim smanjuju deficit i
konačno ostvaruju suficit (primer slovenačkih preduzeća u Srbiji, itd), skupe
podsticajne mere za privlačenje investitora i potiskivanje lokalnih rivala.
zaobilaženje poreskih obaveza, rast nezaposlenosti usled otpuštanja, istiskivanje
domaćih investicija, stvaranje lokalnih monopola, zagađenje životne sredine,
iscrpljuju domaće resurse ili ne pružaju odgovarajuću poslovnu i zdravstvenu
zaštitu radnicima. Sve zajedno rezultira u umanjenju stvarnog finansijskog priliva.
Mnoge strane direktne investicije (SDI) ne spadaju u kategoriju kvalitetnih
investicija u smislu da u uslovima razvoja, vrše transfer znanja i tehnologije i
stvaraju dinamične veze sa lokalnim firmama. Na primer, u Latinskoj Americi,
povećane strane investicije su bile praćene smanjenjem kapaciteta za istraživanja i
razvoj i povećanjem zavisnosti od uvoza tehnologije. Pokazalo se da slobodne
trgovinske zone privlače najnekvalitetnije strane direktne investicije. U mnogim
slučajevima kao u Bangladešu i Meksiku ove zone posluju kao enklave, skoro
potpuno izolovano od domaće privrede. Kao posebno loše su se pokazale strane
direktne investicije vezane za eksploataciju rudnog bogatstva. One su pojačavale
sukobe, izazivale izrazito velike štete u okolini i dovodile do raseljavanja lokalnih
zajednica.
Međutim, zemlja domaćin dolaskom stranih investitora mnogo više dobija
nego što gubi. Ta teza potpuno pobija dilemu o potrebi priliva SDI u tranzicione
ekonomije. SDI se smatraju najkorisnijim i najjeftinijim izvorom kapitala za zemlje
u tranziciji. Kao alternativa dolasku SDI za ubrzani razvoj, javljaju se: samostalno
investiranje iz sopstvene štednje, ili krediti međunarodnih finansijskih institucija.
Oni su praktično neizvodivi usled nedostatka domaće štednje, odnosno, usled
visoke zaduženosti koja po pravilu prati proces tranzicije. Strana pomoć, iako je
bila prisutna u velikoj meri u zemljama u tranziciji, svakako ne treba da predstavlja
orijentaciju reformskih vlada. Dakle, simboličan nivo domaće štednje i veoma
niska akumulativna sposobnost tranzicionih privreda ne omogućavaju potreban
nivo investicija koji bi pokrenuo proces privrednog razvoja. SDI su neophodne za
popunjavanje investicionog jaza i iskorišćavanje realokacionih rezervi. Strane
direktne investicije su jedini oblik međunarodnog kretanja kapitala, koji bi, u ovom
momentu, mogao pokrenuti proizvodnju, povećati zaposlenost i nivo životnog
standarda.
Zbog svih navedenih razvojnih efekata, strane direktne investicije
predstavljaju suštinsku pretpostavku za uspešnu političku i ekonomsku tranziciju
256