inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...
15.06.2013 • Views
Share Embed Flag

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
ekfak.kg.ac.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

<strong>zemalja</strong> koje su se priključile EU u maju 2004. godine (Češka Republika, Estonija,<br />

Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska, Slovenija i Slovačka) imala smanjenje<br />

priliva stranih direktnih investicija sa 23 milijarde USD u 2002. na 11 milijardi<br />

USD u 2003. godini 112 . Za ovih osam <strong>zemalja</strong> iz regiona Centralne i Istočne Evrope<br />

koje su se priključile EU, puno članstvo u EU značilo je da će morati u potpunosti<br />

da prihvate pravne tekovine EU (the acquis communautaire). To je značilo da će<br />

one time, sa jedne strane, poboljšati poslovno okruženje i atraktivnost svojih<br />

<strong>zemalja</strong>, a sa druge strane da, imajući u vidu pravila koja se odnose na zaštitu<br />

životne sredine i radne standarde, mogu povećati troškove poslovanja. U preostalih<br />

11 <strong>zemalja</strong> regiona (uključujući Bugarsku i Rumuniju, koje su vodile pregovore o<br />

ulasku u EU) prilivi stranih direktnih investicija su se povećali sa 8,6 milijardi<br />

USD u 2002. na 9,5 milijardi USD u 2003. godini 113 . U jednom delu regiona<br />

Centralne i Istočne Evrope, zemljama jugoistočne Evrope, porast direktnih<br />

investicija iz inostranstva delom je bio vezan za programe privatizacije, mada oni<br />

još nisu dostizali veličinu prethodnih programa privatizacije sprovođenih u<br />

zemljama <strong>kao</strong> što su Češka Republika, Mađarska i Poljska.<br />

Tabela 1: Prilivi stranih direktnih investicija u Srbiju i zemlje jugoistočne Evrope<br />

(milioni USD)<br />

2002 2003 2004 2005 2006<br />

Albanija 135 178 338 277 325<br />

BiH 265 381 668 521 423<br />

Bugarska 905 2 097 3 452 3 862 5 172<br />

Hrvatska 1 126 2 133 1 227 1 790 3 556<br />

Makedonija 78 95 157 100 351<br />

Rumunija 1 144 2 213 6 517 6 483 11 394<br />

Crna Gora - - 63 482 628<br />

Srbija 326 1 071 796 1 441 4 286<br />

Ukupno<br />

Učešće Srbije u prilivima<br />

3 979 8 168 13 218 14 956 26 135<br />

SDI <strong>zemalja</strong> JIE (u %)<br />

8,19 13,11 6,02 9,64 16,4<br />

Izvor: podaci za Srbiju: Narodna banka Srbije, Internet, www.nbs.yu; podaci za zemlje<br />

jugoistočne Evrope: UNCTAD, World Investment Report 2005, 2006 i 2007, UN,<br />

New York and Geneva, 2005, 2006 i 2007, str. 306, 302 i 254, respektivno;<br />

procentualno učešće je izračunato.<br />

Za zemlje regiona jugoistočne Evrope, podaci o stanju ulaznih stranih<br />

direktnih investicija u 1995. i 2002. godini 114 , pokazuju da su značajno povećanje<br />

stoka ulaznih stranih direktnih investicija u 2002. u odnosu na 1995. ostvarile<br />

jedino Hrvatska (sa 478 miliona USD na 6 milijardi USD) i Rumunija (sa 971<br />

112<br />

UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, str. 70.<br />

113<br />

Ibidem, str. 70.<br />

114<br />

Mitić, Branislav, Tokovi stranih direktnih investicija i izvoz <strong>zemalja</strong> u tranziciji jugoistočne Evrope, u:<br />

Tržište, novac, <strong>kapital</strong>, Privredna komora Srbije, Beograd, april-jun 2004, str. 82, Tabela 2.<br />

351

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!