inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

52
Slika 1. Srednjoročni i dugoročni spoljni dug preduzeća i banaka u Srbiji, odnos
kratkoročnog duga i deviznih rezervi i deficit tekućeg računa
U mlrd. dolara
12
10
8
6
4
2
0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007
Dug preduzeća (leva skala)
Dug banaka (leva skala)
Kratkoročni dug/devizne rezerve (desna skala)
Deficit tekućeg računa kao % od BDP-a (desna skala)
Izvor: Podaci o strukturi i obimu duga su preuzeti sa www.nbs.yu dana 25. februara
2008. godine
Na slici 1. se uočava dinamičniji rast zaduženosti preduzeća u odnosu na
zaduženost banaka, posebno u 2007. godini (stanje duga preduzeća u 2007. godini
je prešlo 11 mlrd. dolara). Spoljna zaduženost privatnog sektora je u poslednje tri
godine (2005-2007) uvećana za više od tri puta. Ovakav razvoj zaduženosti duguje
se, pre svega, zaoštravanju monetarne politike u Srbiji. Ograničavanje kreditne
ekspanzije banaka u Srbiji krajem 2006. godine i visoka obavezna rezerva na nove
inostrane kredite banaka, doveli su do preusmeravanja spoljnog zaduživanja sa
banaka na preduzeća. Naravno, administriranje ovog duga obavljaju banke u
zemlji, ali se zaobilazi obaveza izdvajanja obavezne rezerve. Mada je zaduživanje
preduzeća, sa stanovišta potencijalnog doprinosa privrednom rastu, bolja opcija
nego kreditiranje stanovništva (koje takođe doprinosi rastu agregatne tražnje), ipak
je potrebna temeljnija analiza koja bi otkrila pravu namenu kredita koje uzimaju
preduzeća u inostranstvu. Korišćenje kredita za uvoz opreme i restrukturiranje
postojeće proizvodnje i izvozne ponude može delovati pozitivno na rast robnog
izvoza. Time bi se osigurao rast izvoza i deviznog priliva u narednim godinama,
čime bi se olakšalo servisiranje spoljnog duga.
Na slici 1. se takođe uočava opadajuće učešće kratkoročnog duga u deviznim
rezervama Narodne banke Srbije (NBS), što govori u prilog zaključku da visina
kratkoročnog duga ne ugrožava tekuću likvidnost zemlje prema inostranstvu.
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
U procentima