inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

1. SDI bum u periodu 1979-1981. god. je usledio posle druge naftne krize
krajem '70.-tih, trajao je veoma kratko, sa malim obimom investicija, a orijentacija
investicija je bila na zemlje proizvođače nafte.
2. SDI bum u periodu 1986-1990. god. je vezan uglavno za razvijene zemlje
koje su tada primale najveći deo investicionih tokova. Razvoj informacionih i
telekomunikacionih tehnologija je u velikoj meri podržao ovaj rast i omogućio
transnacionalnim kompanijama da brže i lakše kordiniraju svoje aktivnosti locirane
u raznim delovima sveta. Ovaj bum karakteriše i pojava Japana među vodećim
svetskim investitorima.
3. SDI bum od 1995. god. pa nadalje, karakteriše značajno učešće zemalja u
razvoju, posebno u ulaznim investicionim tokovima. SAD su bile najveći
individualni izvor globalnih SDI u periodu od 1990. do 1998. god., a 1999. god.
Velika Britanija postaje najveći investitor u svetu. Ulazni investicioni tokovi su
zabeležili rast od 24% i vrednost od 316 milijardi dolara, a izlazni investicioni
tokovi su rastli po stopi od 35% i dostigli vrednost od 338 milijardi dolara.
296
2.2. Osnovni oblici stranih direktnih investicija
Strane direktne investicje se mogu posmatrati i tumačiti na osnovu različitih
kriterijuma, tako da u svakodnevnoj praksi i stručnoj literaturi nalazimo njihove
mnogobrojne podele. Da se ne bi udaljili od prvobitne ideje rada, pomenućemo
samo najčešće oblike pojavljivanja stranih direktnih investicija, to su: greenfield
investije, brownfield investicije, merdžeri i akvizicije.
Greenfield investicje predstavljaju oblik ulaganja sredstava u izgradnju
potpuno novih objekata ili proširenje već postojećih. Zemlje u tranziciji ih rado
primaju, jer one obezbeđuju nove proizvodne kapacitete i nova radna mesta, a
ujedno omogućuju i transfer savremenih tehnologija i know-how-a. Investitor je u
obavezi da na zakupljenom zemljištu izgradi nove zgrade, hale, fabrička
postrojenja, obezbedi funkcionisanje javnih komunalnih usluga itd. Bez obzira što
se zemlje domaćini raduju greenfield investicijama njihovi efekti mogu biti i
negativni. Zbog mnogobrojnih prednosti koje poseduju, multinacionalne kompanije
često proizvode znatno jeftinije proizvode u odnosu na domaća preduzeća, pa u
veoma kratkom roku mogu istisnuti domaću industriju koja nije u stanju da se
odupre tako velikom konkurentskom pritisku.
Brownfield investicije karakteriše ulaganje u kupovinu zemljišta i svih
pratećih objekata koji su se ranije koristili za industrijsku proizvodnju u zemlji
domaćina. Upravo to je i njihovo ključno obeležje koje ih čini različitim u odnosu
na greenfield investicije.
Merdžer predstavlja spajanje, integraciju dve ili više kompanija od kojih jedna
ostaje nepromenjena a druga ili druge kompanije prestaju da postoje i svoja prava i
obaveze prenose na novonastalu kompaniju. Na ovaj način se proširuje proizvodni
kapacitet preduzeća, ono postaje sposobno da ostvaruje veće iznose profita i da se
na kvalitetniji način odupire izazovima konkurencije. Ukoliko u obzir uzmemo