inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

poslovnog dobitka i konstantne prosečne cene kapitala preduzeća. Pored razlika
postoje i zajedničke pretpostavke:
- predmet procenjivanja je korporativno preduzeće,
- ono dugoročni kapital pribavlja na tržištu kapitala,
- dobitak preduzeća se ne porezuje,
- primanja gotovine od dodate emisije obveznica se koriste za povlačenje
akcija, odnosno, primanja gotovine od emisije običnih akcija se koriste za otplatu
dugoročnog duga,
- ukupan neto dobitak se isplaćuje akcionarima u obliku dividende,
- neočekuje se rast neto dobitka i dividende po akciji.
Metodološki obračun moguće je pokazati na primeru (tabela br. 2). Ako
pretpostavimo da se primanja od dodate emisije obveznica od 8000 din. uz
nepromenjenu nominalnu i tržišnu kamatnu stopu koriste za povlačenje akcija
dobiće se vrednosti prikazane u tabeli br. 3.
368
Tabela br. 2.
R.B. E L E M E N T I VREDNOSTI
1. Učešće dugoročnog duga u strukturi kapitala preduzeća 8000 din.
2. Nominalna kamatna stopa= tekuća kamatna stopa 5%
3. Godišnji neto poslovni dobitak 3000 din.
4. Tržišna stopa kapitalizacije akcijskog kapitala 10%
5. Kamata na dugove 8000 x 5% = 400 din.
6. Neto dobitak 3000 – 400 = 2600 din.
7. Tržišna vrednost akcija 2600/0.1 = 26000 din.
8. Tržišna vrednost duga 8000 din.
9. Tržišna vrednost preduzeća 26000 + 8000 = 34000 din.
10. Prosečna cena kapitala (3000/34000) x 100 = 8,82%
Povećanjem učešća duga u strukturi kapitala prosečna cena kapitala preduzeća
se smanjuje obzirom da se koriste jeftinija sredstva i dolazi do povećanja njegove
tržišne vrednosti. Međutim, jedna od polaznih pretpostavki ovog metoda je
konstantnost cene duga i tržišne stope kapitalizacije akcijskog kapitala za sve
stepene leveridža ne stoji. Ukoliko bi ona važila to bi značilo da preduzeće može
konstantno smanjivati prosečnu cenu kapitala i povećavati svoju tržišnu vrednost.
Metod neto poslovnog dobitka polazi od pretpostavke da je prosečna cena
kapitala, odnosno tržišna stopa kapitalizacije konstantna za sve stepene leveridža.
Ova stopa je po pravilu jednaka prosečnoj stopi prinosa koja bi se mogla ostvariti
na ulaganje imobilisanog kapitala u drugo preduzeće istog stepena rizika. Prema
metodu neto poslovnog dobitka obračun je prikazan tabelom br.4.