inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

spillovere znanja u lokalnoj poslovnoj zajednici. Ipak, MNP ovde mogu biti
zabrinute za neželjenu difuziju tehnologije i obično lako odbijaju da dele krucijalno
znanje sa lokalno uposlenima. Greenfield projekti kreiraju nove poslove i tako
imaju direktne poziitivne efekte na zaposlenost, domaću dodatu vrednost i
povećavaju konkurentnske pritiske na lokalne konkurente. Osim toga, većinu
greenfield investicija u stranim zemljama, posebno u prerađivaćkoj industriji, lakše
je integrisati u globalne i regionalne strategije roditeljske firme; smatra se da takve
investicije generišu trgovinske tokove sa visokom dodatom vrednošću prema
razvijenim privredama. Otuda zabrinutost za njihovo malo prisustvo u Srbiji.
Akvizicije, s druge strane, su u vreme ulaska potpuno funkcionišuća preduzeća i
novi vlasnici mogu, ali ne moraju nastaviti tradicionalne poslovne odnose, mogu
koristiti sopstvene snabdevače i tako negativno pogoditi lokalne grane.
Ove razlike u kvantitetu i kvalitetu spillovera u zavisnosti od načina ulaska
SDI su važne u dizajniranju vladinih politika koje imaju za cilj da privuku SDI.
Politikama treba da se eksplicitno razmotri koji tip SDI donosi benefite za domaću
privredu, a ne samo da se usredsrede na postizanje kvantitativnih ciljeva.
Kad se posmatra neto efekat ekspanzije SDI (ili realokacije) i restrukturiranje
domaćih firmi, teorija predviđa da će se dobici u produktivnosti rada na dugi rok
prevesti u poraste plata, smanjenje cena, poraste tražnje i stoga poraste tražnje za
radnom snagom. Takođe, neki analitičari tvrde da se kombinovani efekat
libelarizacije investicija i učestvovanje u prekograničnoj proizvodnji ogleda u
porastu plata na obe strane granice. S druge strane, ima dosta onih koji dokazuju da
bi ova poslednja tvrdnja mogla biti validna samo za proizvodnju u pobedničkim
sektorima, tj. sektorima sa rastućim tržišnim udelima. Nove članice EU, a
pogotovo kandidati, imalu su i imaju značajnu liberalizaciju investicija i učešća u
proizvodnji preko granice, ali bar do 2007. godine one su se specijalizovale u samo
nekoliko proizvoda unutar pobedničkih sektora.
Pored toga, porasti produktivnosti u tranzicionim zemljama su dugo vremena
bili posledica velikog otpuštanja sa posla usled inicijalne, prekomerne zaposlenosti
u državnim preduzećima. Ta faza tranzicije je završena u većini zemalja koje se sad
članice EU, ali treba priznati i da realokacija te radne snage ka drugim
industrijskim sektorima nije kompletna. Druge tranzicione zemlje, gde su SDI
došle kasnije, kao u Srbiji, još uvek su u fazi kad se dešava veliko otpuštanje
radnika. U takvim slučajevima, porasti produktivnosti ne mogu se automatski
preneti u welfare dobitke jer: a) plate rastu samo za jedan deo porasta
produktivnosti, pošto su niski jedinični troškovi rada značajan aspekt
konkurentnosti (značajniji nego inovacije). To posebno važi za efficiency seeking
SDI, ali takođe i za lokalne firme koje pokušavaju da prežive; b) cene su u početku
bile ispod svetskih tržišnih nivoa (za razmenjiva dobra); Balassa – Samuelson
model predviđa da porast cena ide ruku pod ruku sa procesom ekonomskog
sustizanja; c) recesioni ciklusi, epizode fiskalnih teškoća, takođe jednim delom
menjaju strukturu domaće potrošnje, ali njen nivo je uglavnom stagnantan. Pored
toga, povećanje domaće lične potrošnje ne znači povećanje domaće zaposlenosti,
82