inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Ovakvo stanje se opravdava još uvek nepovoljnim investicionim ambijentom.
Stoga je potrebno u narednom periodu prvo, u procesu privatizacije da izvršimo
selekciju i odaberemo izvestan broj domaćih preduzeća iz grana koje su same po
sebi atraktivne za priliv stranih direktnih investicija, drugo, obezbedimo njihovo
suštinsko restrukturiranje i „hvatanje koraka“ sa vodećim svetskim kompanijama i
treće, uspostavimo sofisticirane investicione promocione politike koje će biti u
funkciji ostvarenja zadatog cilja [3].
Pitanje od posebnog značaja za strukturu kapitala je postojanje optimalne
strukture kapitala. Mišljenja o ovom pitanju mogu se razvrstati u dve grupe:
- tradicionalna teorija strukture kapitala koja, smatra da postoji optimalna
struktura kapitala i
- teorija Modiglijani i Millera koja izražava sumnju u logiku tradicionalne
škole, jer u uslovima tržišta potpune konkurencije finansijska politika preduzeća ne
utiče na njegovu vrednost [4].
Razni oblici poslovne saradnje po pravilu treba da rezultiraju povećanjem
vrednosti sopstvenog kapitala preduzeća, uspostavljanjem dugoročne i kratkoročne
finansijske ravnoteže i poboljšanjem kreditnog boniteta preduzeća.
362
2. Cena sopstvenih izvora
Prihvatljivost investicionog projekta prvenstveno je uslovljen od toga kako će
on biti finansiran. Mogući izvori finansiranja investicionog projekta imaju različitu
cenu korišćenja, različit stepen sigurnosti, različitosti i ročnosti. Zbog toga nijedan
izvor nema apsolutnu vrednost. Kad preduzeće odlučuje o novim ulaganjima
racionalno ponašanje zahteva da projekat bude prihvaćen ako stopa prinosa koju on
nudi prevazilazi prosećnu cenu kapitala preduzeća. Cena kapitala, dakle, ima ulogu
finansijskog kriterijuma prihvatljivosti investicionog projekta. Sa stanovišta neto
sadašnje vrednosti, koristi se kao diskontna stopa pomoću koje se očekivani prinosi
od ulaganja u alternativne investicione projekte svode na sadašnju vrednost. Sa
stanovišta interne stope rentabilnosti, ima ulogu praga za poređenje i odluku o
(ne)prihvatanju projekata.
Sopstvene interne izvore, čine sredstva amortizacije i akumuliranog dobitka.
Ako imamo u vidu osnovne karakteristike akcija brojni autori ova sredstva
svrstavaju u grupaciju sopstvenih eksternih izvora. Za ovu svrhu interne i eksterne
izvore tretiraćemo kao sopstvene, čija je osnovna karakteristika permanentnost.
Cena korišćenja bilo koga izvora za finansiranje investicionog projekta, u
ekonomskom smislu, jednaka je oportunitetnim troškovima koji su determinisani
izgubljenim prinosom koji bi se mogao ostvariti ulaganjem ograničenih
finansijskih sredstava izvan preduzeća. To znači da bi preduzeće procenilo
poželjnost ulaganja sopstvenih izvora, mora najpre ispitati alternative za njihovo
ulaganje van preduzeća, pa onda prinos ili korist od najpovoljnije alternative
imputirati kao cenu ovih izvora.