inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

investiranje konkretnih infrastrukturnih projekata i velikih kapaciteta u bazičnim
industrijskim sektorima, i c) stranih direktnih investicija. 107
Uzimanje novih srednjoročnih i dugoročnih kredita je vrlo problematično, jer
je Srbija vrlo zadužena i spada među najzaduženije zemlje. Sistem međunarodnog
projektnog finansiranja, koji podrazumeva partnerstvo privatnog i javnog sektora
pri međunarodnom finansiranju većih infrastrukturnih objekata ili kapaciteta bazne
industrije, je pogodan za zemlje koje se susreću sa problemom nedostatka
investicionih sredstava, koje su visoko zadužene prema inostranstvu i koje same
teško mogu podizati i uspešno upravljati velikim infrastrukturnim projektima, u
koje spada i Srbija. Međutim, nepovoljnost je što zemlja u kojoj se podigne jedan
ili više ovakvih objekata u narednih 30 ili 50 godina ima simboličan, više
indirektan nego direktan, priliv deviza po osnovu funkcionisanja ovih objekata, kao
i što interesi zemlje u kojoj se nalaze ti objekti i privatnih firmi koje su učestvovale
u njihovoj izgradnji i upravljanju mogu da dođu u koliziju. Generalno, za
nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji, pa i za Srbiju, najbolji strani kapital jeste
privatni kapital, a posebno u formi stranih direktnih investicija. Priliv ovog kapitala
ne povećava dug zemlje prema inostranstvu. Inostrane firme preuzimaju rizik
investiranja i čine sve što je u njihovoj moći da formirana preduzeća što uspešnije
posluju, pa ulažu opremu, znanje, savremeni menadžment i marketing. Putem
priliva direktnih investicija iz inostranstva, zemlja će doći do relativno najnovije
opreme i najnovije tehnologije, brže i povoljnije u odnosu na alternativni način
njihove nabavke.
Iz navedenih razloga u radu će biti analizirani prilivi inostranog kapitala u
formi stranih direktnih investicija u privredu Srbije. Biće razmotren obim, kao i
geografska i sektorska distribucija ovog priliva u našu zemlju.
348
Prilivi inostranog kapitala u Srbiju
Krajem 1980-tih godina područje prethodne Jugoslavije, a u okviru nje i
područje Srbije, bilo je znatno atraktivnije za inostrani kapital, nego područje
drugih socijalističkih zemalja. Dešavanja tokom devedesetih su to promenila. Sve
veća ekonomska i politička kriza, raspad zemlje, rat na području dve bivše
jugoslovenske republike, masa izbeglica, sankcije Ujedinjenih nacija, Evropske
unije i niza drugih zemalja (od kraja 1991.), prekid odnosa sa međunarodnim
finansijskim institucijama, zabrana investiranja firmama iz razvijenih zemalja na
području SR Jugoslavije, hiperinflacija, ublažavanje sankcija i početni uspeh
Programa monetarne rekonstrukcije stvorili su neku nadu, međutim, sve veća kriza
na Kosovu i vazdušna agresija NATO-a uz masu novih izbeglica, pojačane sankcije
Evropske unije, rušenje niza industrijskih, saobraćajnih i drugih kapaciteta, slabosti
107 Kovačević, Mlađen, Potrebe i mogućnosti dinamičnog rasta direktnih stranih investicija, u: Naučno
društvo ekonomista i Ekonomski fakultet u Beogradu, Ekonomski anali, tematski broj: Nova rešenja
u regulativi i očekivani efekti, Okrugli sto, godina XLVII, Beograd, april 2003, str. 273.