inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

projekt, izvršilo realokaciju projekta na drugo mesto ili bi opsluživalo tržište kroz
izvoz.
Istovremenim anketiranjem vladinih činovnika došlo se do saznanja da su oni
svesni koristi koje im donose paketi olakšica i da veruju da bi redukcijom paketa
investicionih olakšica došlo do efekta povlačenja velikih tokova stranih direktnih
investicija. Zahtevi na inostrane investitore nasuprot investicionim paketima se više
primenjuju u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama, premda kroz
brižljivo strukturiranje takvih paketa razvijene zemlje ostvaruju veće koristi.
Wells (1986) je na osnovu ponovne obrade podataka do kojih je došao
Guisinger pokušao da napravi balans između zaključaka do kojih su došla
prethodna dva autora i da objasni ulogu koju olakšice igraju u procesu privlačenja
stranih direktih investicija. Wells je podelio investicione projekte iz Guisingerovog
uzorka na dve grupe: one čiji autput isključivo namenjen prodaji na malom
domaćem tržištu i koji ne ostvaruju punu ekonomiju obima u proizvodnji, i one čiji
je autput namenjen prodaji na velikom svetskom tržištu i koji ostvaruju punu
ekonomiju obima. Nakon toga, sledeći Guisingerovu terminologiju, on je izdvojio
vrste olakšica koje utiču na lokaciju, na “commodity incentives” (carinska zaštita) i
“factor incentives” (fiskalne koristi, kao što su poreska oslobođenja i dozvole).
170
Tabela 1. Primena olakšica sa ciljem uticaja na lokaciju stranih direktnh investicija
Tržišna orijentacija
projekta
Vrsta olakšica koja utiče na lokaciju
Roba (carinska zaštita)
Faktori (poreska
oslobođenja, dozvole, itd.)
Malo domaće tržište 23 a 2
Veliko svetsko tržište 1 15
a. označava da, za 23 od ispitanih 41 projekta, carinska zaštita predstavlja jedan od vodećih
tri faktora od odlučujućeg uticaja na investicione odluke.
Izvor: Wells, preuzeto iz Moran, Theodore H. 1998. Foreign Direct Investment and
Development: The New Policy Agenda for Developing Countries and Economies
in Transition. Institute for International Economics, Washington, DC, december,
p. 99.
Rezultati sumirani u tabeli 1., ukazuju da za lokaciju projekta koji su
isključivo usmereni ka malom domaćem tržištu carinska zaštita ima veći značaj u
odnosu na fiskalne olakšice, dok za projekte koji su usmereni ka velikom svetskom
tržištu, fiskalne olakšice (dozvole, poreska oslobođenja, razna umanjenja poreske
stope) ostvaruju veći uticaj na odluku o lokaciji u odnosu na carinsku zaštitu. Wells
tvrdi da su ovi rezultati konzistentni sa podacima iz investicionih pregleda, koji
ukazuju da je primenom specijalnog poreskog tretmana u Puerto Ricu ostvaren
veliki uticaj na lokacione odluke inostranih investiora čiji je krajnji cilj bio
opsluživanje tržišta SAD-a. Drugi autori ističu da investicione olakšice igraju veću