inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...
15.06.2013 • Views
Share Embed Flag

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
ekfak.kg.ac.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

stranih direktnih investicija, Bugarska osma, a Slovenija deveta. Ukupno učešće<br />

<strong>zemalja</strong> Centralne i Istočne Evrope u stoku ulaznih stranih direktnih investicija u<br />

2001. godini iznosilo je 12% (u apsolutnom iznosu 18,79 miliona USD), mada je<br />

prosečna vrednost investicija po ugovoru bila niska i nije prelazila 10 hiljada evra.<br />

U pogledu najvećeg investitora – Nemačke, postojala je sličnost sa ostalim<br />

evropskim zemljama u tranziciji, jer je u gotovo svim zemljama regiona Nemačka<br />

ključni investitor.<br />

Sektorsku distribuciju priliva stranih direktnih investicija u našu zemlju<br />

karakterisala je dominantna uloga trgovine. Trgovina je privukla najveći iznos<br />

stranih direktnih investicija u 2001. godini - više od 50% registrovanih ugovora. U<br />

okviru industrijskog sektora, polovina ukupnih direktnih investicija iz inostranstva<br />

bila je plasirana u tri grane: proizvodnju i finiširanje tekstilnih proizvoda,<br />

građevinarstvo i proizvodnju i preradu hrane. Značajan iznos stranih direktnih<br />

investicija privukle su još i mašinska i elektroindustrija, grafička i industrija<br />

prerade drveta, dok su ostale industrijske delatnosti bile manje privlačne i<br />

zabeležile su manje učešće od 3% u okviru sektora industrije. 120<br />

Posle 2004. godine, sa značajnim rastom priliva stranih direktnih investicija u<br />

privredu Srbije, dolazi do promena i u geografskoj i u sektorskoj distribuciji ovog<br />

priliva.<br />

Slika 3 Sektorska distribucija priliva stranih direktnih investicija u Srbiji u 2006. godini<br />

354<br />

29%<br />

Saobraćaj,<br />

telekomunikacije<br />

7%<br />

18%<br />

Poslovi sa<br />

Prerađivačka<br />

nekretninama<br />

industrija<br />

1%<br />

Ostali<br />

36%<br />

Finansijsko posredovanje<br />

9%<br />

Trgovina na<br />

veliko i malo<br />

Izvor: Narodna banka Srbije, Internet,<br />

http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html,<br />

25.02.2008.<br />

U pogledu sektorske distribucije, do 2005. godine najveći iznos stranih<br />

direktnih investicija privlačila je trgovina, dok je u 2005. godini trgovinu, na<br />

vodećoj poziciji, preteklo finansijsko posredovanje. U 2006. godini (Slika 3),<br />

sektori najveći primaoci stranih direktnih investicija bili su: finansijsko<br />

120 Investment Guide for Southeast Europe, 2003, razne strane, prema: Vidas-Bubanja, Marijana,<br />

Globalni i regionalni <strong>faktor</strong>i priliva stranih direktnih investicija u domaću privtredu, u: Naučno<br />

društvo ekonomista i <strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong> u Beogradu, <strong>Ekonomski</strong> anali, tematski broj: Nova rešenja<br />

u regulativi i očekivani efekti, Okrugli sto, godina XLVII, Beograd, april 2003, str. 298.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!