inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Efekti MMF programa na ekonomske performanse zemalja u kojima su bili
primenjivani su veoma različiti. U studijama Reichmanna i Stillsona, istraživani su
efekti MMF programa na uzorku različitih grupa zemalja u periodu od 1963-72.
godine, upoređujući performanse dve godine posle implementacije programa, sa
performansama dve godine pre 54 . Uzimajući platni bilans kao celinu (tekući plus
kapitalni račun), u 75 istraženih slučajeva samo je u 18 došlo do značajnog
statističkog poboljšanja, dok je u 4 slučaja iskazano realno pogoršanje. Što se tiče
rasta BDP, na bazi 70 istraženih slučajeva, performanse su se poboljšale u 33, a
pogoršale u 28 slučajeva.
Na bazi 30 stabilizacionih programa MMF, od 1964 do 1979. godine, Killick
je utvrdio tzv. realno-ekonomski pristup platnom bilansu ili prilagođavanje sa
rastom, što bi odgovaralo pristupu orijentacije fleksibilne ponude 55 . Jedna od svrha
proširenih i strukturalnih olakšica prilagođavanja je bila da se dozvoli MMF da
rešava strukturalne neravnoteže, ali sami programi nisu bili značajno različiti od
konvencionalnih programa upravljanja tražnjom, koji su izgrađeni na monetarnim i
fiskalnim kontrakcijama, a kojima su pridružena trgovinska liberalizacija i poneke
proizvodne inicijative.
U novijoj studiji istog autora (1995) kritika MMF programa u pogledu efekata
nesumnjivo dovodi do zaključka: da bi se izbegao slom i pritisak na MMF
programe potrebna je relaksacija standardizovanih reformskih paketa i veći
naglasak na lokalno iniciranim programima stabilizacije i reformi 56 . Iznad svega,
programi treba da uspostave stope rasta najmanje 1% iznad stope rasta stanovništva
i dovoljno finansiranje da takve stope budu ostvarene. Killick smatra da su glavne
žrtve Fondovih programa, investicije i da ne postoji evidencija da MMF
finansiranje deluje kao katalizator na privatne investicije.
Lance Taylor izveštava o rezultatima studije 18 zemalja pod pokroviteljstvom
WIDER-Svetskog instituta za istraživanja ekonomskog razvoja iz Helsinkija 57 .
Glavni nalaz autora odnosi se na to da programi MMF nisu optimalni ni za
stabilizaciju, ni za rast, ni za dohodnu distribuciju u zemljama Trećeg sveta. Ovo je
ozbiljno upozorenje od strane vodećih svetskih ekonomista skoncentrisanih u ovom
institutu. Postoje alternative programima koji su implementirani od strane MMF,
ali bi oni morali da budu više intervencionistički, direktno skoncentrisani na targete
sa preciziranim instrumentima. U tom pogledu, postoji uloga selektivne uvozne
kontrole, izvoznih subvencija, višestrukih deviznih kurseva, niskih kamatnih stopa,
itd., ali je sve ovo odbačeno od strane MMF programa.
54 Reichmann, T. M. and R. T. Stillson (1978) ‘Experience with Programs of Balance of Payments
Adjustment: Stand-by Arrangements in the Higher Tranches, 1963-72’, IMF Staff Papers, June.
55 Killick, T. (ed.) (1982) Adjustment and Financing in the Developing World (Washington, DC: IMF).
56
Killick, T. (1995) IMF Programmes in Developing Countries: Design and Impact (London:
Routledge).
57
Taylor, L. (1998) Varieties of Stabilisation Experience (Oxford: Clarendon Press).
273