inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

340
Komparacija spoljnotrgovinskih performansi
zemalja Zapadnog Balkana i zemalja Centralne Evrope
Uprkos početnoj euforiji o brzoj tranziciji zemalja CIE, sama reforma je u
raznim zemljama poprimila različite tokove i tekla različitom brzinom. Iz tog
razloga bilo bi podobno izvršiti dalju segmentaciju regiona, i to po kriterijumu
postignutih ekonomskih performansi. Na osnovu prethodnih razmatranja promene
performansi spoljnotrgovinskih tokova, sve posmatrane zemlje možemo podeliti na
dve grupe čiji se rezultati u većoj meri razlikuju. Prvu grupu čine zemlje Centralne
Evrope (CE) i baltičke zemlje, a drugu balkanske tranzicione zemlje. Na osnovu
ranije navedenih rezultata spoljnotrgovinske liberalizacije, uočavaju se sledeće
razlike:
• Nivo spoljnotrgovinske razmene je značajno veći u grupi zemalja
Centralne Evrope.
• Zemlje Centralne Evrope su u većoj meri povećale obim izvoza i uvoza od
zemalja Balkana u tranziciji.
• Sklonost izvozu je niža kod balkanskih zemalja.
• Spoljnotrgovinski deficit celog regiona je u odnosu na GDP veći kod
zemalja Balkana.
• Pokrivenost uvoza izvozom u grupi balkanskih zemalja niža je nego u
grupi zemalja Centralne Evrope.
Povećan obim spoljnotrgovinske razmene rezultat je politike otvaranja zemlje
prema svetskom tržištu koja je sprovođena u svim tranzicionim privredama.
Imajući u vidu da je ona sprovođena istovremeno sa dubokom privrednom
recesijom i u uslovima jako slabe konkurentnosti, ne čudi podatak da je, bez
izuzetka, u toku devedesetih došlo do rasta spoljnotrgovinskog deficita. Drugi
faktor koji je doprineo ovome možemo pronaći u prirodi „Sporazuma o
priključivanju“ koji su ove zemlje potpisale sa Evropskom unijom. Ovi,
tzv.“Evropski sporazumi“ podrazumevaju uspostavljanje zone slobodne trgovine
između svake zemlje kandidata pojedinačno i EU, ali sa određenim, vrlo značajnim
izuzecima. Oni se odnose na oblasti poljoprivrede, tekstila, čelika itd., upravo na
one sektore u kojima su tranzicione zemlje tradicionalno imale komparativne
prednosti. Katastrofalne posledice ova dva uzroka najlakše se mogu sagledati u
grupi balkanskih zemalja. U slučaju zemalja CE postojao je jedan faktor koji je
značajno ublažio negativne tendencije, eliminišući im epitet katastrofalnog. To je
bio značajan priliv SDI, kojim su u velikoj meri povećani i obim i konkurentnost
izvoza regiona Centralne Evrope. Nažalost, iz mnogih razloga veći obim priliva
stranog kapitala u zemlje Balkana je izostao u toku 1990-ih godina. Rumunija i
Bugarska su značajno povećale priliv SDI nekoliko godina pred ulazak u EU.
Možemo konstatovati da su liberalizacija i otvaranje „mladih tržišnih ekonomija“