inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

ili faktori njihovih slabih ekonomskih performansi. To se pogotovo odrazilo u
uslovima nepostojanja značajnijeg priliva inostranog privatnog kapitala.
Na osnovu podataka iz tabele broj 1, može se steći uvid o učešću zemalja
Zapadnog Balkana (Hrvatska, BiH, Crna Gora, Srbija, Makedonija i Albanija) u
ukupnom izvozu evropskih zemalja u tranziciji. Pregled je dat u tabeli broj 7.
Tabela br.7: Učešće zemalja Zapadnog Balkana u ukupnom izvozu evropskih tranzicionih
zemalja
Izvoz
u mlrd. $
Učešće u izvozu
tranzicionih zemalja, %
Izvor: kalkulacija na osnovu tabele broj 1
´92. ´93. ´94. ´95. ´96. ´97. ´98. ´99. ´00. ´01. ´02. ´03. ´04. ´05. ´06. ∑
7.1 7.2 8.4 9.37 10.20 14.32 15.49 13.56 15.13 16.39 17.76 24.20 30.13 33.82 38.49 278.3
7.83 7.80 8.12 6.91 7.10 9.18 8.83 8.05 7.99 7.90 7.62 8.13 7.78 7.51 7.02 7.82
Slab priliv SDI u zemlje Zapadnog Balkana uticao je i na lošu robnu strukturu
izvoza. Spoljnotrgovinska liberalizacija u uslovima zaostajanja u tehnologiji u
odnosu na sve značajnijeg trgovinskog partnera, EU, uticala je na izvozne
performanse ovih zemalja. Liberalizacija trgovinskih tokova dovela je do
specijalizacije u radnointenzivnoj proizvodnji i u proizvodnji niskog stepena
obrade. U uvozu je raslo učešće proizvoda visoke tehnologije i znanja. Ovakav
razvoj događaja, koji direktno odslikava princip komparativnih prednosti, uticao je
na sve veće zaostajanje i onako slabo razvijenih privreda ovog regiona, čime se jaz
u nivou razvijenosti između Balkana i EU dalje produbio. Novija empirijska
istraživanja, na primeru Grčke 1980-ih godina, potvrdila su da brza i obimna
liberalizacija uvoza može voditi inferiornijoj privrednoj strukturi. 105 Sa druge
strane, ekonomska teorija i praksa pokazale su da povlačenje sa svetskog tržišta
može značajno oštetiti privredni sistem. Slikovit primer je Albanija, koja je vodila
politiku izolacije decenijama posle Drugog svetskog rata, a posledice se i danas
mogu jasno sagledati. Jasno je da je mudro rešenje za sve zemlje u razvoju, pa i
one u tranziciji, negde između ove dve ekstremne politike. Pri tome je prava
politika u velikoj meri određena mogućnošću zemlje da privuče strani kapital.
Značaj priliva stranih direktnih investicija u promeni
spoljnotrgovinskih performansi evropskih tranzicionih zemalja
Na kraju razmatranja trgovinske liberalizacije evropskih zemalja u tranziciji
posebno ćemo se osvrnuti na jedan od njenih osnovnih faktora – priliv stranih
direktnih investicija. Već smo napomenuli da su svetske ekonomske organizacije
105 Petrakos, George. 2003. Peripheral European transitions: performance, structure and trade
relations in the Balkan region, SEEJE, Vol. 1, No. 1, pp. 41-64, str. 48
341