inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

1993]. Prema drugim shvatanjima, poverenje je ipak varijabla koja nastaje i kao
posledica društvenih interakcija, kreiranja asocijacija i mreža, pa ima endogeni
karakter. U tom smislu postoje određeni instrumenti kojima država može uticati na
kreiranje okruženja pogodnog za akumuliranje poverenja. Pre svega, tu je
institucija prava svojine, čijom zaštitom se produžavaju vremenski horizonti
potencijalnih investitora i menjaju njihovi poslovni podsticaji, dok dato okruženje
gradi zavidnu poslovnu reputaciju na dugi rok. Nesigurnost svojinskih prava, s
druge strane vodi investitore putem kojim se prisvajaju kratkoročni profiti, na uštrb
dugoročnih poslovnih koristi. Dalje, adekvatan protok informacija jedan je od
uslova za akumuliranje poverenja u jednom društvu, što zahteva odgovarajuću
infrastrukturu i efikasan sistem transmisije informacija. U savremenim privredama,
gde se većina transakcija sklapa između nepoznatih partnera, informacije su
neophodno javno dobro, pa je neophodno obezbediti njihov efikasan protok. Veliki
uticaj na kreiranje poverenja ima i sam karakter državne politike, u smislu njene
stabilnosti, doslednosti i predvidivosti. Slično efektu zaštite svojinskih prava,
politička stabilnost pozitivno utiče na očekivanja potencijalnih investitora.
Restrikcije administrativnog autoriteta i nezavisnost zakonodavnih organa
pokazuje visoku korelativnu povezanost sa nivoom poverenja [Knack, Keefer,
1997]. Neefikasnost zakonodavstva utiče i na promenu ponašanja pojedinaca kada
je u pitanju ispunjavanje ugovornih obaveza. Konačno, redukovanje direktnog
državnog participiranja u poslovnim aktivnostima može da pomogne podizanju
nivoa poverenja. Zadatak provere kredibiliteta privrednih subjekata i upravljanja
tokovima informacija treba da bude prepušten slobodnom tržištu, gde će
konkurencija delovati u pravcu umanjenja neizvesnosti i izgradnje poverenja.
194
Zaključak
Poverenje kao centralni element ekonomske i društvene razmene predstavlja
osnovu zdrave tržišne privrede. U odsustvu poverenja, mogućnosti za ostvarivanje
uzajamno korisnih transakcija ostaju neiskorišćene a verovatnoća kooperativnog
delovanja je manja. Rezultat toga je manje ekonomsko blagostanje ostvareno kroz
suboptimalnu alokaciju resursa, kao i nesumnjivo niži nivo društvenog blagostanja.
Značaj poverenja za ekonomske performanse je nesumnjiv, što potvrđuju
empirijska istraživanja razvijenih privreda sa visokom raspoloživošću ovog
resursa. Prisustvo poverenja između ekonomskih subjekata doprinosi intenziviranju
broja i intenziteta ekonomskih transakcija, lakšem razrešavanju problema
kolektivne akcije u odsustvu formalnih institucija, unapređenju tokova i
mehanizama prenosa informacija. Ipak jedan od najvidljivijih efekata poverenja
jeste redukovanje transakcionih troškova, čime se direktno povećava efikasnost
transakcija. Sniženje transakcionih troškova postiže se zahvaljujući redukovanju
motiva pojedinaca da svoje resurse upošljavaju u svrhu kontrole i zaštite od
oportunističkog ponašanja partnera u transakciji.