inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Uopšteno govoreći, predvidljivo okruženje koje podstiče makroekonomsku
stabilnost, osigurava pravo zakona i primenu ugovora, minimizira distorzije,
podstiče konkurentnost i stimuliše razvoj privatnog sektora, je savršeno pogodno
za stimulisanje svih privatnih, a samim tim i SDI.
Navedene pogodnosti, te specificiranje mogućih motiva stranih investitora
nam, međutim, ne daje odgovor na pitanje: koji faktori presudno utiču na izbor
lokacije ukoliko investitor može da bira između nekoliko zemalja sa (u značajnoj
meri) sličnim karakteristikama? Analiza koju su sproveli Baniak i drugi (2002)
pokazuje da je, pod navedenim okolnostima, pogotovo kad je reč o zemljama u
tranziciji (za koje su neophodni mnoštvo predviđanja i prognoza), stabilnost svake
zemlje (makroekonomska i institucionalna) od ključnog značaja ne samo za izbor
lokacije, već i za tip investicija (špekulativne ili dugoročne). Po pravilu, u
nestabilnoj ekonomskoj situaciji, uočava se i tzv. nepovoljna selekcija investitora,
u smislu da su u zemlje sa navedenim osobenostima sklone da investiraju samo one
firme koje interesuju kratkoročni (a zamašni) profiti ostvarivi špekulativnim
transakcijama (što potvrđuje činjenicu da u neizvesnom okruženju tok SDI ne mora
biti determinisan nekim specifičnostima, već isključivo racionalnim ponašanjem
ekonomskih subjekata koji su profitno orijentisani).
U kojoj meri su osnovni motivi stranih firmi koje obavljaju poslove u
tranzicionim zemljama kompatibilni sa gorenavedenim tendencijama?
Veličina tržišta (kao tradicionalni faktor) je i dalje veoma značajna u
objašnjenju tokova SDI u zemlje Centralne i Istočne Evrope (Grosse i Levino,
2005, str. 138; Kolodko, 2006, str. 4), ali SDI postaju daleko senzitivnije i na
institucionalne preduslove (Fabry i Zeghni, 2006, str. 21; Bevan i Estrin, 2004)
naročito kad je reč o zemljama na periferiji EU.
Upravo je institucionalnu integraciju u tranzicionim zemljama pratila
radikalna promena obima i strukture priliva kapitala u region. Naime, pre 1989.
godine zemlje Centralne i Istočne Evrope praktično nisu postojale kao destinacija
za SDI (Mrak, 2000, str. 15; Zakharov i Kušić, 2003, str. 6). U narednih desetak
godina situacija se drastično promenila, ali je krajem prošlog veka priliv SDI činio
tek oko 1 % GDP-a datog regiona. Istovremeno, njihova geografska distribucija je
veoma neravnomerna - više od polovine investicija je usmereno u Mađarsku,
Poljsku i Češku, 33 pri čemu se visoki prilivi duguju, uglavnom, geografskoj
bliskosti ključnim zemljama Unije (Zakharov i Kušić, 2003, str. 6).
Veza SDI i transformacionog procesa je uzajamna: reforme usmerene na
povratak tržišnim principima privređivanja i zadovoljavajuće makroekonomske
performanse predstavljaju (garantuju) solidnu osnovu za profitabilne investicije i
povećavaju atraktivnost datog područja 34 ; s druge strane, povećanje priliva SDI
33 Timing privatizacionih procesa je imao presudan uticaj na trenutak u kom će doći do znatnijeg
priliva SDI; Mađarska je, npr., počela znatno ranije od Poljske da prodaje državna preduzeća
stranim investitorima (Buch i drugi, 2003, str. 105).
34 Konkretna zemlja i region u celini postaju atraktivni u trenutku kad tranzicioni i integracioni procesi
počinju da izgledaju kao ireverzibilni (Gligorov, 2007, str. 292)
234