inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

3) Savremeni problemi u globalnoj ekonomiji
Inteziviranje procesa globalizacije poslednjih desetak godina i postepeno
eliminisanje barijera na kretanje kapitala, uključujući i tokove stranih direktnih
investicija, postavlja nove probleme. Prvi problem koji je privukao veliku pažnju
istraživača odnosi se na interakciju između fiskalnog režima zemlje investitora i
zemlje domaćina, i njegov uticaj na tokove stranih direktnih investicija. Drugo,
problemi vezani za rastuću “poresku” konkurenciju između zemalja i regiona
postaju predmet brojnih rasprava, s obzirom na povećani značaj ovog fenomena
širom sveta. Najzad, nedavna istraživanja pokazuju da neke multinacionalne
korporacije uživaju nesrazmerno velike poreske beneficije u obliku poreskih
popusta, što nameće potrebu temeljnog preispitivanja ne samo koristi od pružanja
poreskih olakšica, već i troškova kojim se pri tom izlaže zemlja domaćin.
a) Poreska politika zemlje investitora
Usled postojanja različitih poreskih zakona i različitog tretmana stranih
direktnih investicija u inostranstvu, problematika oporezivanja multinacionalnog
preduzeća se pojavljuje kao krajnje kompleksna. U uslovima izražene mobilnosti
kapitala u međunarodnim okvirima, visina stope oporezivanja korporativne dobiti u
zemlji investitora i propisi kojima se reguliše problematika oporezivanja u zemlji
domaćina se javljaju kao značajni faktori koji determinišu dinamiku tokova stranih
direktnih investicija. Budući da poreski instrumenti predstavljaju jedan od
značajnih faktora koji determiniše lokaciju stranih direktnih investicija,
potpisivanjem bilateralnih sporazuma nastoje se izbeći negativni efekti koji mogu
nastati u slučaju dvostrukog oporezivanja između zemalja. U postojećoj literaturi
se naglašava značaj dva dopunska efekta: (1) uticaj poreskog sistema zemlje
investitora na efikasnost poreskih olakšica zemlje domaćina, i (2) njihov uticaj na
način na koji multinacionalne korporacije posluju u inostranstvu.
Propisi kojima se uređuje visina poreza u zemlji investitora u velikoj meri
determinišu efektivnost poreskih olakšica u zemlji domaćina. “Kako bi izbegle
dvostruko oporezivanje, SAD daju poreske olakšice na federalni porez na osnovu
poreza u inostranstvu koji je platila neka korporacija iz SAD-a. Ako strana zemlja
ima poresku stopu manju nego što bi je imala korporacija u SAD-u, tada će
korporacija platiti kombinovani porez do punog iznosa poreske stope u SAD-u.
Deo poreza plaća se stranoj vladi, a drugi deo vladi SAD-a. Pretpostavimo da
ogranak neke korporacije iz SAD-a posluje u zemlji u kojoj je stopa poreza na
prihod 27%. Taj ogranak zarađuje 2 miliona dolara i plaća 540,000$ kao porez na
prihode u inostranstvu. Ta 2 miliona dolara predmet su poreske stope u iznosu od
34% u SAD-u, što znači 680,000$ poreza. To preduzeće dobija poresku olakšicu u
iznosu od 540,000$; prema tome ono plaća u SAD-u samo 140,000$ kao porez na
prihode na osnovu svog ogranka u inostranstvu. Ukoliko bi poreska stopa u
inostranstvu iznosila 50%, tada bi preduzeće trebalo platiti na tu zaradu 1 milion
dolara poreza u inostranstvu i ništa poreza u SAD” [7, str. 726].
177