inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Odnos volatilnosti može se izračunati za svaku zemlju posebno ili na osnovu
opštih proseka (http://pages.stern.nyu.edu/~adamodar/).
218
3.3 Model kreditnog rejtinga zemlje
Erb, Harvey i Viskanta [6,7,8] su razvili model koji se zasniva na kreditnom
rejtingu zemlje i na taj način izbegli primenu CAPM modela. Autori koriste
kreditni rejting zemlje koji se javno publikuje dva puta godišnje od strane
Institutional Investor (http://old.institutionalinvestor.com/default.asp). U
najednostavnijem modelu, autori koriste običnu linearnu regresiju polugodišnjeg
prinosa zemlje j u trenutku t izraženu u USD na kreditni rejting zemlje u trenutku t-
1. Koeficijent nagiba se interpretira kao "naknada za rizik" i to na globalnom
tržištu. Autori si izrazili bojazan da linearni model nije adekvaten za opis
određenih nelinearnosti (pogotovu kod niskog kreditnog rejtinga), i kao nešto bolji
predložili log-linear model. Kod oba modela koeficijent nagiba je negativan, što
znači da je viši kreditni rejting povezan sa manjim očekivanim prinosom.
Damodaran modifikuje model relativnih standardnih devijacija kreditnim rejtingom
zemlje i predlaže sledeći model (http://pages.stern.nyu.edu/~adamodar/):
Ukupna_premija_rizika = ERPrazvijenog tržišta + 1.5× (Default_spread_in_basis_points/10000)
dok je premija rizika zemlje jednaka:
Premija_rizika_zemlje = ERPnerazvijenog tržišta - ERPrazvijenog tržišta
Rejting Srbije po S&P je BB- (ili po Moody's Ba3) (14.mart.2008), i jednak je
rejtingu Ukrajine i Turske. Interesantno je napomenuti da su politička dešavanja
dovela do pada rejtinga Srbije u poslednjih godinu dana. Naime, 26.marta 2007.
god. prema S&P, rejting Srbije bio je BB+ (Ba1), i u jednogodišnjem periodu pao
je na BB- ( tj. Ba3).
Default spread u osnovnim poenima iznosi 300. Damodaran trenutni ERP
razvijenog tržišta procenjuje na 4.91%, a globalni odnos volatilnosti akcijskog
tržišta prema tržištu obveznica procenjuje na 1.5. Na osnovu ovoga sledi da je
premija za rizik pri investiranju u Srbiju 4.50%, odnosno:
Ukupna_premija_rizika_Srbije = 4.91% + 1.5× (300/10000) = 9.41%
Premija_rizika_Srbije = 9.41% - 4.91% = 4.50%
Ilustrativan je podatak da je npr. marta meseca 2007.godine, ukupna premija
rizika zemlje iznosila 7,91%, dok je premija rizika bila na nivou od 3%.
O porastu rizika ulaganja u Srbiji govore i izveštaji drugih rejting agencija i
specijalizovanih institucija. Tako npr. "Dun & Bradstreet", najveća bonitetna kuća
na svetu, u aprilskom izveštaju Srbiju svrstava u zemlje visokog rizika sa
dodeljenim rejtingom DB5a. Rejting Srbije dobijen je uzimanjem u obzir četiri
faktora - indikatora rizika za poslovno okruženje u zemlji: političkog,
makroekonomskogi, komercijalnog i eksternog. Medju navedenim faktorima,
politička previranja imaju najveći uticaj za dodeljen visoki rizik našoj zemlji. Iako