inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Šta više, ovo bi moglo da bude jedno od objašnjenja za odsustvo jasnih
dokaza o tehnološkim spilloverima uprkos narasloj participaciji SDI u zemljama u
tranziciji. Literatura o spilloverima, takođe, često ignoriše drugi važan faktor, a to
je da sve filijale MNP ne pružaju mogućnosti za spillovere i veze u istom obimu.
Prodajna kancelarija može imati visok promet, zapošljavati veći broj osoblja, ali
tehnološki spilloveri su relativno mali u poređenju sa, na primer, u nekoj
prerađivačkoj firmi. Slično, aktivnosti gde se troše resursi (resource seeking
activity), kao što su rudarstvo, mogu biti kapitalno intenzivne, ali obezbeđuju
manje spillovera nego, recimo, SDI market seeking tipa.
Poslednjih godina u tranzicionim ekonomijama sve se više potvrđuje da
lokacione prednosti u domaćoj privredi imaju skoro najvažniju ulogu za stepen
ugrađenosti ili uklopljenosti filijala u ekonomski sistem i da je to osnovna
odrednica kvaliteta SDI. Dva su razloga za to: prvo, nivo kompetentnosti filijala je
funkcija kvaliteta lokacionih prednosti, ili karakteristika koje domaći teren može da
pruži. Visok nivo kompetentnosti strane filijale zahteva komplementarna sredstva
koja nisu generičke prirode, već su, često, povezana sa efektima aglomeracije,
klasterima i prisustvom visoko specijalizovanih kvalifikacija. Na primer, aktivnosti
istraživanja i razvoja se obično koncentrišu na malom broju lokacija jer su
odgovarajući specijalizovani resursi povezani uglavnom sa nekoliko
specijalizovanih lokacija. Drugo, MNP se obično angažuje u uzastopnim
investicijama na lokacijama koje daju suboptimalne prinose, ali sa kojima imaju
prethodno iskustvo. MNP investicije u aktivnosti sa visokom dodatom vrednošću
(ovo je povezano sa visokim nivoom kompetentnosti) su obično nefleksibilne.
Ovakve filijale bivaju ugrađene u lokalni milje preko veza sa dobavljačima,
kupcima i domaćim institucijama, formalno i neformalno, ali to traje godinama.
Znači, ugrađenost ili uklopljenost filijala u dati ekonomski sistem je najčešće
funkcija toga koliko dugo su neke MNP prisutne u zemlji jer se firme postepeno
grade. To je bilo posebno uočeno u istočnoj Aziji. Strane firme su se formirale na
lokacionim prednostima koje su već postojale u domaćoj privredi i povećavale
svoju uklopljenost kao reakciju na napretke u domaćem tehnološkom i
apsorpcionom kapacitetu (Narula, 2003).
88
4. Apsorpcioni kapacitet
Kokko (1994) je objasnio da za ostvarenje spillovera mora da postoji realni
tehnološki gep, tj. nivo produktivnosti MNP je veći nego domaćih firmi. Znači,
moraju da postoje domaće firme u toj grani i moraju da imaju sposobnost da
internalizuju znanje koje MNP pružaju (direktno ili indirektno). Najčešće se kaže
manje piše o njima, ali gore navedeni i veoma uticajni autori sugerišu da MNP mogu postojati i bez
tehnoloških prednosti, generišući rente jednostavno iz svog superiornog poznavanja tržišta i hijerarhije.
Prema tome, MNP mogu posedovati istu (ili čak inferiorniju) tehnologiju u odnosu na domaće firme, ali ih
ipak nadmašivati. Na primer, privilegovan pristup tržištu ili posedovanje preduzetničkih veština. U tim
slučajevima tehnoloških spillovera, shvaćenih u konvecionalnom smislu, neće biti.