inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

2. Rizik zemlje: pojavni oblici i procena
Pre donošenja odluke o medjunarodnom investiranju multinacionalne
kompanije predvidjaju sve potencijalne rizike sa kojima se mogu suočiti u zemlji
domaćinu. Predvidjanje i ocena rizika su deo politike planiranja medjunarodne
investicione aktivnosti. Ocena rizika obuhvata:
• Identifikovanje rizika;
• Procenu verovatnoće (rangiranje rizika);
• Procenu uticaja, tj. ispitivanje osetljivosti poslovanja preduzeća na
uočene rizike;
• Odredjivanje prioriteta u zavisnostiod uticaja na poslovanje i
verovatnoće pojavljivanja.
Najčešći oblici rizika sa kojima se suočavaju strani investitori su rizik zemlje i
politički rizik, rizik inflacije, tehnološki, kreditni i valutni rizik. Iako je termin rizik
zemlje u čestoj upotrebi u domaćoj i stranoj literaturi, ne postoji generalna
saglasnost o tome šta on obuhvata. Kako se često politički rizik uzima kao sinonim
za rizik zemlje, potrebno je ova dva pojma razgraničiti. Pod rizikom zemlje u koju
se želi investirati (country risk), podrazumeva se celokupni rizik sa kojim se
suočava investitor u odnosnoj zemlji, tj. ne samo rizik političkih promena, već i
rizik koji je poveza sa pojavom štrajkova, pobuna, itd. Tokom medjunarodne
kreditne krize 90-tih godina, rizik zemlje uglavnom je predstavljan raciom otplate
duga (debt-service ratio) tj. odnosom izmedju spoljnih rezervi i uvoza, kao i
odnosom izmedju priliva kapitala i plaćanja po osnovu izmirenja dugova jedne
zemlje.
Odxelheim ističe da bi se kao zadovoljavajuća aproksimacija nivoa rizika
zemlje mogli uzeti podaci o koncentraciji, internacionalizaciji i strukturi vlasništva
u industriji jedne zemlje, kao i podaci o stepenu diversifikacije njenog izvoza [2
str. 227]. Rizik zemlje prema Longueville-u se javlja u dve forme - rizik
suverenosti (koji predstavlja rizik od mogućih mera ekspropriacije i restrikcije na
profit i povraćaj kapitala) i rizik transfera/konvertibilnosti (kada je Centralna
banka nemoćna da mobilizuje devizne rezerve dovoljne za prevodjenje novčanih
sredstava u lokalnoj valuti u devizna sredstva plaćanja) [11, str. 44]. Ovim vrstama
rizika zemlje treba dodati i rizik prenošenja uticaja (contagion risk), koji se
odnosi na mogućnost da nepovoljni ekonomski ili politički faktori prisutni u jednoj
zemlji imaju uticaj na druge zemlje u istom regionu.
Politički rizik je uži pojam od prethodnog, i odnosi se na rizik uvodjenja
neočekivanih specifičnih propisa od strane vlade zemlje u koju se želi investirati, a
koji mogu rezultirati diskontinuitetom ili sažimanjem investicine aktivnosti i
operacija strane kompanije u zemlji domaćnu. Odxelheim povezuje stepen
političkog rizika sa stepenom zaduženosti jedne zemlje. On logično zaključuje da u
213