inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

U Albaniji je priliv stranih direktnih investicija bio na najnižem nivou u
odnosu na ostale zemlje regiona. U poslednje vreme, ovo tržište se ubrzano razvija
i ekonomija napreduje po prosečnoj stopi od 6% koja je zabeležena merenjem u
proteklih pet godina. Inflatorna kretanja su obuzdana i trenutno se nalaze u rasponu
od 2% do 3% inflacije na godišnjem nivou, što je uslovilo stabilizaciju finansijskog
sektora. Ukupni ulazni tokovi SDI su do 2004. god. iznosili 1,257 milijardi dolara,
a per capita SDI 32 milijardi dolara, što je ubedljivo najniže u celom regionu. 84
Vlada ove zemlje je donela niz podsticajnih mera za privlačenje SDI koje, između
ostalog, uključuju prava o zaštiti intelektualne svojine i brojne mere za nastavak i
okončanje procesa privatizacije. Zemlje koje su se istakle kao najveći investitori na
albanskom tržištu bile su Italija i Grčka, a oblasti u koje je najviše uloženo su
trgovina, industrija, uslužni sektor, građevinarstvo i transport.
Zaključak
U cilju bržeg uključivanja u evropske i svetske tokove, mnoge zemlje u
razvoju vrše prilagođavanje svojih privrednih i političkih sistema, zakonskih i
infrastrukturalnih okvira i čine ogromne napore kako bi privukle inostrane
investitore i obezbedile priliv svežeg kapitala radi oporavka sopstvenih ekonomija.
Sasvim sigurno možemo konstatovati da su SDI veoma pogodan oblik ulaganja za
inostranog investitora, a takođe donose i značajne koristi tranzitornoj zemlji,
između ostalog: privredni rast i razvoj, rast zaposlenosti i konkurentnosti, uvoz
kvalitetnijih i jeftinijih sirovina, uvođenje novih tehnika i tehnologija, unapređenje
menadžerskih i organizacionih veština radnika itd. Svakako, ne možemo zanemariti
ni negativne efekte koje inostrana ulaganja mogu ostaviti za sobom, a to su pre
svega ugrožavanje nacionalnog suvereniteta zemlje domaćina, prekomerno
iskorištavanje prirodnih resursa i radne snage, tehnološka i globalna zavisnost od
stranog kapitala. Nikako ne možemo osporiti dobre strane i sve pozitivnosti koje
obezbeđuju strane direktne investicije i moramo biti svesni činjenice da ni jedan
proces tranzicije nije proša bezbolno i bez izvesnih većih ili manjih posledica.
Uporednim pregledom razvoja i inostranih ulaganja u centralnoistočne i
jugoistočne evropske zemlje, mogli smo primetiti da prva grupa zemalja pokazuje
znatno veći napredak na svim poljima u odnosu na zemlje iz druge regionalne
grupe. Glavni razlog zaostajanja jugoistočnih evropskih zemalja su mnogobrojni
politički i destabilizacioni problemi, kao i nedovoljna odlučnosti i istrajnosti u
sprovođenju i okončanju procesa tranzicije. Rešavanje ključnih problema u Srbiji,
kao što su opšta makroekonomska nestabilnost i smanjivanje nezaposlenosti,
moguće je jedino ukoliko se intenzivnije bude radilo na prilagođavanju zakonskih i
infrastrukturnih okvira i obezbeđivanju fleksibilnih i povoljnih uslova za inostrane
investitore.
84 Vidi, Hunya G., Geishecker I., Employment effects of foreign direct investment in Central and
Eastern Europe, WIIW Research reports/321, 2005.
305