inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

290
σ
θ
∗
p
m
= θ
σ
=
σ
m
∗
p
m
σ
.
m
,
(11.)
Zamenom θ m u jednačini za očekivani prinos na globalnom tržištu dobijamo
očekivani prinos dvofondnog portfolija:
( r − r )
∗
σ
∗
p
m f ∗
rp = rf
+ ( rm
− rf
) = rf
+ σ p.
σ
σ
m
m
(12.)
∗
Ako pretpostavimo da investitori imaju isti odnos prema riziku ( σ p = σ p ) 67 , onda
je razlika između očekivanog prinosa na međunarodnom i domaćem tržištu jednaka:
( )
⎡ rm
− r
∗
f ∗ ⎤
r rp − rp
= ⎢r
f + σ p ⎥ − [ rf
+ β m ( rm
− rf
) ].
⎣ σ m ⎦
gde je:
(13.)
β m - koeficijent osetljivosti prinosa međunarodnog portfolija u odnosu na prinos
domaćeg portfolija.
∗
rm
− rf
σ f ρ p ρ m
Ukoliko sa λ obeležimo izraz i pošto je β m = sledi:
σ m
σ m
∗
rp − rp
= λσ p − λσ p ρ p ρm
= λσ p − ( 1− ρ p ρm
).
(14.)
Sve dok su domaći i međunarodni portfilio manje nego savršeno pozitivno
korelisani, diverzifikacija uključivanjem inostranih finansijskih instrumenata u
portfolio daje pozitivne rezultate. Efekti diverzifikacije najizraženiji su u slučaju
negativne korelacije. Dakle, odgovor na pitanje u kojoj meri je prinos povećan (ili
rizik umanjen) diverzifikacijom portfolija na globalnom tržištu zavisi od stepena
korelacije pojedinih finansijkih instrumenata u portfoliju. Globalno tržište pruža
dobru osnovu za optimizaciju portfolija, ali samo u meri u kojoj su prinosi
finansijskih instrumenata nisko korelisani sa prinosom portfolija.
Prilikom kreiranja međunarodnog portfolija i sagledavanja visine očekivanog
prinosa, investitor mora da ima u vidu i odnos deviznog kursa nacionalne valute i
valute zemlje u koju je investirao. Visina prinosa izražena u domaćoj valuti ( r id )
zavisi ne samo od stope prinosa u zemlji investiranja ( r), i već i od stope
aprecijacije inostrane valute u odnosu na nacionalnu valutu ( e i ):
r = r + e . (15.)
id
i
i
67 To je opravdana pretpostavka, jer se želi sagledati samo uticaj faktora tržište.