inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

preporučivale politiku Vašingtonskog koncenzusa i zemljama u razvoju i zemljama
u tranziciji. U većini slučajeva ona je prihvaćena i sprovedena, ali sa značajno
različitim rezultatom. Kao što smo videli, evropske zemlje u tranziciji su uspele da
povećaju obim svoje trgovinske razmene, da preusmere svoj izvoz ka tržištu
razvijenih zemalja (pre svega Evropske unije) i da poboljšaju robnu strukturu svog
izvoza. Jednom rečju, one su znatno popravile svoj položaj na svetskom tržištu i
nalaze se u znatno boljoj poziciji od mnogih zemalja u razvoju koje su prihvatile
sprovođenje politike Vašingtonskog koncenzusa. Spoljnotrgovinska liberalizacija
je i među zemljama u razvoju najviše uspeha imala u onim zemljama koje su
uspele da privuku strani kapital. Međutim, i među zemljama u tranziciji, kao što
smo videli, postoje razlike u stepenu otvorenosti privrede i u spoljnotrgovinskim
performansama. Najupečatljivija je razlika između zemalja Centralne Evrope i
zemalja Zapadnog Balkana. Opet je osnovni uzrok tome različit obim priliva
stranog kapitala. Afilijacije multinacionalnih kompanija su često među najvećim
izvoznicima u većini zemalja u tranziciji, a iskustvo pokazuje da je većina stranih
investicija u ovom regionu bila izvozno orijentisana i to prema tržištu Evropske
unije. Nije preterano reći da su za uspeh trgovinske liberalizacije evropskih zemalja
u tranziciji najzaslužnije transnacionalne kompanije tj. strani kapital.
Pregled priliva stranih direktnih investicija u evropske tranzicione zemlje dat
je u tabeli broj 8.
Da izvozni rezultati u mnogome zavise od priliva stranih direktnih investicija
potvrđuje i sledeća činjenica: nisko učešće zemalja Zapadnog Balkana u ukupnom
izvozu tranzicionih zemalja (videti tabelu br. 7) je praćeno jednako niskim učešćem
ovog regiona u prilivu SDI (videti tabelu br. 9).
Priliv SDI
u zemlje Z.Balkana,
u mil. $
Učešće Z. Balkana
u ukupnom prilivu
u tranzicionim
zemljama
Tabela br. 9: Učešće zemalja Zapadnog Balkana u ukupnom prilivu SDI
u evropskim zemljama u tranziciji
´92. ´93. ´94. ´95. ´96. ´97. ´98. ´99. ´00. ´01. ´02. ´03. ´04. ´05. ´06. ∑
146 274 257 238 612 1338 1285 1822 1572 2276 1747 4071 3212 4152 9603 32605
5.30 4.83 4.72 1.88 5.36 8.89 6.46 8.22 6.56 10.00 6.60 19.69 7.81 8.02 14.25 9.26
Izvor: kalkulacija na osnovu tabele broj 8
Priliv SDI u region Centralne i Istočne Evrope je bio zanemarljiv do 1990.
godine. Vrednost ukupnog priliva se kretala na nivou od oko 500 miliona dolara i
to uglavnom investiranih u Mađarskoj. 106 Razvoj tranzicije i (u sklopu nje) procesa
privatizacije stvorio je nove mogućnosti za strane vlasnike kapitala, što ima za
posledicu rast SDI u regionu. U 1994. godini ukupna suma za ceo region CIE
106 Claessens Stijn, Oks Daniel, Polastri Rossana .1998. Capital flows to Central and Eastern Europe
and Former Soviet Union, World bank, Washington, str. 7
343