inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

pravcu otvaranja svojih ekonomija ka inostranstvu, proširile su tržišta sklapanjem
ugovora za slobodnu trgovinu i donele su i sprovele niz mera za povećanje
suradnje domaćih preduzeća i kompanija sa stranim partnerima, što povoljno utiče
na ulazak i povećanje IDI-ja u ovim zemljama.
Uslovi za investiranje u pojedinim zemljama, pre svega, u zemljama tranzicije
pažljivo se istražuju od strane mnogih međunarodnih institucija čiji rezultati utiču
na IDI-je u ovim zemljama. U svakom slučaju, u svetskim razmerama IDI-je beleže
rastući trend kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji i zemljama
u razvoju.
Ostvarivanje IDI-ja
U svetskim razmerama uočljivo je grupisanje zemalja u tri osnovne grupe :
ekonomije razvijenih zemalja, ekonomije zemalja u razvoju i ekonomije zemalja u
tranziciji - zemlje Jugoistočne Europe i Zajednica nezavisnih drzava. 46 Statistički
podaci ukazuju na to da su IDI u ovim trima grupama zemalja različite.
Naime, rastući trend IDI-ja, koji je započeo 2004. god., produžio je i u 2006
god. Priliv IDI-ja povećao se za sve tri grupe zemalja, ali je povećanje bilo
različitih stopa u različitim grupama zemalja.
Globalni prilivi IDI-ja u 2004. god. narasli su i u tri naredne godine, dostižući
1.306 milijardi dolara, što je drugi najveći nivo koji je dostignut do sada. Sve tri
grupe zemalja beleže rast.
Priliv IDI-ja u 2006god., bio je za 38% veći od onoga u 2005. god., dostižući
maksimum od 1.411 milijardi dolara, koji je dostignut u 2000. god. Da je priliv
IDI-ja različit u različitim grupama zemalja, može se vieti na slici 1.
Najveći profit IDI-ja ostvaruje se u razvijenim zemljama, zbog čega je i
njihova prisutnost najveća u tim zemljama.
IDI-je u razvijenim zemljama u 2006 godini su dostigle 857 milijardi dolara,
t.j. narasle su za 45%, dok je priliv IDI-ja u zemljama u razvoju i tranzicionim
ekonomijama dostignuo najviši nivo od 379 milijardi dolara, t.j. IDI-je su porasle
za 21%, i 69 milijardi dolara u tranzicionim ekonomijama, t.j. IDI-je porasle su za
68% u odnosu na 2005. godinu.
Sjedinene Američke Države su opet zauzele primat kao zemlja - domaćin,
nakon kojih dolaze Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, među zemljama u razvoju
najveći procenat odlazi u Kinu, Hong Kong (Kina) i Singapur, dok u tranzicionim
ekonomijama na prvom mestu se nalazi Ruska Federacija.
46 Kada govorimo o zemljama Jugoistočne Evrope, onda obuhvaċamo Albaniju, Bosnu i Hercegovinu,
Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, dok su u Zajednici nezavisnih država obuhvaċeni:
Jrmenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Moldavija, Ruska Federacija, Tadžikistan,
Turkmenistan, Ukraina i Uzbekistan.
247