inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Da bi preduzeće donelo te odluke neophodno je u analizi suočiti mogućnosti
koje nudi aktivnost na međunarodnom tržištu sa mogućnostima preduzeća za
uspešno obavljanje te aktivnosti. Na osnovu te analize definišu se ciljevi nastupa na
međunarodnom tržištu.
Prilikom analize određenog stranog tržišta vrši se procena njegovih
ekonomskih, političko-pravnih i kulturnih karakteristika. Nakon toga top
menadžment treba da donese odluku o obimu prodaje na inostranom tržištu, broju
stranih tržišta i tipovima zemalja gde se želi nastupati, na koja tržišta ući.
Prilikom razmatranja stranih tržišta međunarodni marketer treba da prouči
privredu svake zemlje. Ekonomske karakteristike (BNP, ND, kako ukupni tako i po
glavi stanovnika, kao i prosek primanja i način potrošnje) govori o atraktivnosti
tržišta.
Pored ekonomske tu je i političko-pravna okolina. Najrelevantnija su sledeća
četiri činioca:
⇒ Stavovi prema međunarodnoj trgovini (da li se u nekoj zemlji podstiču ili
obeshrabruju strana preduzeća);
⇒ Politička stabilnost; proceniti moguće promene vlade ili odluke režima;
⇒ Novčani propisi (valutna ograničenja, fluktuirajući devizni kurs);
⇒ Državna birokratija; stepen do kojeg domaća vlada stvara delotvorni sistem
koji ide u korist stranim kompanijama.
Kada međunarodni marketer istraži ove dimenzije prelazi na sledeći korak, a
to je odlučivanje (izbor) o tome na kojem će tržištu preduzeće da nastupi. Prvo se
pravi spisak mogućih izvoznih tržišta, zatim se vrši preispitivanje pa rangiranje.
Zemlje kandidate treba rangirati po osnovu više kriterijuma, kao što su: veličina
tržišta, troškovi poslovanja, konkurentska prednost i stepen rizika. Presudnu ulogu
igra procena moguće stope prinosa na svakom pojedinačnom tržištu. Procena
obuhvata sledećih pet koraka:
♦ Procena aktuelnog tržišnog potencijala;
♦ Predviđanje budućeg tržišnog potencijala i rizika;
♦ Predviđanje prodajnog potencijala;
♦ Predviđanje troškova i profita;
♦ Procena stope prinosa od ulaganja. Ona bi trebalo da bude dovoljno visoka da
pokrije uobičajeni ciljni prinos od ulaganja preduzeća i rizik nesigurnosti
nastupa u toj zemlji.
Zatim se donosi odluka o ulasku na tržište, odnosno o načinu ulaska. Moguće
je izabrati jednu od sledeće tri strategije:
- Izvoz,
- Zajedničko ulaganje,
- Direktno ulaganje.
435