inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

ekvivalentne. U tom kontekstu, može se reći da olakšice igraju odlučujuću ulogu u
izboru pri donošenju konačne odluke o lokaciji.
Međutim, i pored toga što se primenom mera fiskalne politike mogu ostvariti
pozitivni efekti na privlačenje većih tokova stranih direktnih investicija, rastuća
“poreska” konkurencija između vlada potencijalnih zemalja domaćina stranih
direktnih investicija privlači veliku pažnju istraživača i rađa nove dileme u
poslednje vreme. Na primer, Haaparanta (1996) je u svojim istraživanjima ukazao
da neke zemlje ulaze u taj proces ukoliko njihova primarna motivacija za
privlačenje stranih direktnih investicija leži u povećanju nivoa zaposlenosti, tj.
kreiranju radnih mesta. Haufer i Wooton (1999) ukazuju da i sama veličina zemlje
domaćina može imati uticaja na ovakvo ponašanje zemlje domaćina. U principu,
zemlje sa većim domaćim tržištem poseduju mogućnost za oporezivanje većeg
kvantuma stranih direktnih investicija, usled čega one ostvaruju koristi na osnovu
pozitivnih efekata aglomeracije, ali se koristi smanjuju sa snižavanjem trgovinskih
troškova, kao što je to slučaj sa regionalnim grupacijama i trgovinskim unijama. U
celini posmatrano, ostvarivanje pozitivnih ili negativnih rezultata na osnovu
poreske konkurencije zavisi od delovanja velikog broja faktora. Neki od njih se
odnose na oblik konkurencije (kooperacija ili samostalno delovanje), karakteristike
tržišta na kome deluju preduzeća (konkurentsko ili nekonkurentsko), kao i na vrstu
instrumenta poreske politike koji primenjuju vlade zemalja potencijalnih domaćina.
Veliki problem u praksi predstavlja utvrđivanje intenziteta “poreske”
konkurencije između zemalja ili unutar zemlje, usled veoma otežanog pristupa
poverljivim državnim podacima. Smatra se da je poreska konkurencija najjače
izražena u automobilskom sektoru i između velikih preduzeća. O posledicama
poreske konkurencije postoje dva oprečna mišljenja. Evropska unija i OECD su
saglasni u stavu da poreska konkurencija ostavlja štetne posledice na zemlje koje
ulaze u taj proces. Nasuprot takvom prilazu, postoji uverenje da razlike u poreskim
režimima proširuju izbor pri donošenju odluke o lokaciji aktivnosti potencijalnih
investitora i, usled toga, ostvarivanje potpune satisfakcije investitora.
Harmonizacija poreskih sistema se nameće danas kao jedan od preduslova
stvaranja stabilnog, predvidljivog i transparentnog investicionog okruženja uz
istovremeno otklanjanje potencijalnih negativnih posledica poreske konkurencije
između zemalja i unutar regiona. Prvi korak koji je učinjen od strane zemalja
članica Evropske unije u tom pravcu je usvajanje Kodeksa ponašanja u oblasti
oporezivanja poslovanja decembra 1997. godine, po kome se zemlje članice
obavezuju o ukidanju postojećih i da neće uvoditi nove “štetne” poreske mere.
Slične korake je preduzelo i nekoliko zapadnoafričkih zemalja koje su zajedničkim
naporima pokušale da izvrše harmonizaciju sistema poreskih olakšica za strane
direktne investicije u jedinstveni Pravilnik o investicijama unutar Monetarne unije
zapadnoafričkih zemalja.
Na kraju bi smo istakli jednu činjenicu za koju se smatra da je od
prvorazrednog značaja, a to je da sklonost zemalja, naročito zemalja u razvoju i
zemalja u tranziciji, ka primeni fiskalnih olakšica, kao posrednog instrumenta za
179